ГВОЗДЕНИ ПУК

Заборављени србски хероји који нису у уџбеницима историје, али су записани у војним књигама као Гвоздени пук. У току ослободилачких ратова 1912-18. године, Србија је мобилисала око 100 пешадијских, коњичких и артиљеријских пукова. Све ове ратне јединице су храбро и пожртвовано, уз велике губитке, извршиле своју патриотску дужност према отаџбини.
Међутим, само је један пук, због легендарне храбрости, као најбољи пук српске војске добио почасни назив „Гвоздени пук„, био је то 2. пешадијски пук „Књаз Михаило“ првог позива Моравске дивизије, који је мобилисан од људства са подручја прокупачке окружне пуковске команде. Сачињавали су га војни обвезници од 21. до 31. године живота, који су учествовали у свим ратовима које је српска војска водила од септембра 1912. све до средине децембра 1918.
У рат и вечну славу пук је кренуо 24. септембра 1912. Други гвоздени пук је учествовао у свим познатим биткама: у Првом балканском рату у Кумановској, Прилепској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. године у борбама овог пука са Бугарима погинуло је 50 одсто војника, командант пука, сви команданти батаљона и сви командири чета. Од овог рата, овај пук почиње да се назива „Гвоздени“. Прославио се у Брегалницкој бици, кад је у најкритичнијем тренутку, 18. јуна 1913. године, пук задобио бесмртну славу чувеним јуришом на коту 650, када је пробијен бугарски фронт и решена битка на Брегалници. У Првом светском рату 1914. године Други гвоздени пук учествовао је у Церској бици, и то у самом њеном центру, на Текеришу. Посебно су забележена јуначка дела припадника Гвозденог пука у Колубарској бици. Видећи како му људство гине, други ратни командант пука, пуковник Миливоје Стојановић Брка, лично је повео пук у нови јуриш и том приликом је Кременица освојена а пуковник Стојановић славно погинуо. У његову част композитор Станислав Бинички је компоновао „Марш на Дрину„.

Укупни губици овог пука у ратовима од 1912. до 1918. године износе приближно: погинулих 32 официра, 1.239 војника и подофицира; рањених 148 официра, 6.492 војника и подофицира.

Команду над пуком примио је пуковник Димитрије Милић. Почетком 1915. године, пук је пребачен у Македонију да би ојачао фронт према Бугарској. Посебно признање краљ Петар Први  уручио је пуку, због храброг држања при повлачењу војске преко Албаније. Пук је последњи напустио српску територију и кренуо преко албанских беспућа. После опоравка на Крфу, и краће обуке, 18. јула 1916. године пук је изашао на фронт. Пук се посебно истакао за време Горничевске битке.
У овим борбама су се прославиле и једине две жене-добровољци, носиоци Карађорђеве звезде са мачевима, које су се бориле у саставу Гвозденог пука, Милунка Савић index.php?option=com_content&view=article&id=337:zaboravljeni-srpski-heroji-milunka-savi&catid=47:ukratko-cat&Itemid=71    и Енглескиња Флора Сендс.
После пробоја Солунског фронта у којем је активно учествовао, пук се посебно истакао у борбама за ослобођење Ниша октобра 1918. године, Алексинца, Ражња, Параћина, Свилајнца, до Гроцке, где је пребачен преко Дунава и преко Панчева кренуо на Бечкерек, данашњи Зрењанин. После Бечкерека, пук је 7. новембра 1918. ослободио Кикинду. Средином децембра 1918. године повучен је из Војводине у Београд. Пук је све до 5. маја 1920. задржан у Београду као гардијска јединица, обезбеђујући Двор, Народну скупштину и министарства. Тек када је формирана гарда, пук је демобилисан и малобројни преживели ратници, који су септембра 1912. године кренули из Прокупља у ратове, коначно су се вратили у родни крај, попаљен и опустошен од бугарске окупације.
Журнал де Женев, октобар 1918. о Гвозденом пуку: Изгледа да они воде борбу у хипнози, у неком летаргичном сну,иду напред .. под непрестаном борбом, занесени, опијени, иду из дана у дан као олуја, као махнити по 30-40 километара дневно. Ова брзина гоњена је само за кинематографске филмове…“

Франше де Епере :“То су сељаци, скоро сви; то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви; то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива“.

Хвала организацији Апис

Advertisements

11 thoughts on “ГВОЗДЕНИ ПУК

  1. TO SU BILI PRAVI , ISTINITI,CASNI,VERNI I NEPONOVLJIVI SRBI! TADA NAM SE CEO SVET DIVIO I CENIO NASOJ HRABROSTI I HEROJSTVU.DANA NA ZALOST MALOBROJNI PRAVI ISTINSKI SRBI SE STIDE,JER ZADNJIH 30 GODINA SRBSTVO JE NACISTO SROZANO,UNISTENO i NACISTO DEMOLIRANO ZAHVALUJUCI NAMA SAMIMA.JER VISE NISTA NE CENIMO I NEPOSTUJEMO.TO JE PUKA ISTINA NA VELIKU ZALOST I NASU NESRECU VECNA SLAVA SVIM SRPSKIM JUNACIMA I HEROJIMA KOJI SU IMALI VERU NACIJONALNI INDETITET I CILJ ZA KOJI SU DALI SVOJE ZIVOTE!

    • Da, „divio“ nam se ceo svet dok nas je gurao da ginemo…

      „Zadnjih 30 godina“???

      Da ne bi tvojih komunjarskih zlikovaca iz 2. sv. rata, oporavila bi se ova nacija i pored najvećih gubitaka u 1. sv. ratu.

  2. Citao sam o ovome u udzbenicima(licno mislim da je u istorijskim uzbenicima premalo lekcija o ovom periodu, da je Amerika u pitanju oni bi to velicali kroz desetine knjiga, emisija, filmova… ali to govori kakvi smo postali mi Srbi cast izuzecima). Hteo sam da se nadovezem na ovo, pogledao sam film „Tamo gde cveta limun zut“. Film me je odusevio. Svaka cast!!!!!! Ali se pitam gde su ti ljudi, te moralne gromade???????? Bre izbegla je citava drzava sa zatvorenicima i ni jedan jedini zlocin se nije desio, ni jedno silovanjeni jedno ubistvo, kradja. naoruzani su dosli u albaniju i molili za hleb ne otimali MOLILI. NISU PALILI, PLJACKALI, UBIJALI ILI NE ZNAM NI JA STA RADILI. A POGLEDAJTE STA DANAS RADIMO SAMI SEBI!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!?????????? LJUDI STA NAM JE????????????????????????

  3. Potrudimo se i prenesimo na decu ovakve tekstove o tradiciji i muci nasih predaka. Bojim se da ako to ne uradimo, da cemo propustiti poslednju priliku (pricam o periodu odrastanja) da se upoznaju sa slavnom istorijom koja nas obavezuje. Sirimo svest od dobroti ovog naroda. Nemojmo sami sebe unizavati. Milion ljudi danas da kaze 1 pozitivnu o svom narodu i neka ucini 2 dobra dela, za 20 godina cemo imati kud i kamo zdraviju naciju. Hajdemo jos danas….

  4. a onda su dosli neki cudni petokrakasi i razbili geografski mobilizacijski raspored gvozdenog puka koji su cinili prvopozivci sa podrucja toplice i zaplanja.osnovna snaga puka se ogledala u tome da su cete sacinjavali uglavnom borci iz istog sela,cesto u srodstvu pa su i bukvalno ginuli jedan za drugog.danas celo zaplanje ako bi moglo da da jednu cetu a njoj bi ministar vojni bio keramicar.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s