ЧОКОЛАДА

Постоје археолошки докази да је пре 2600. година у Олмеци кувана чоколадна смеса, што чоколаду уврштава међу најстарије напитке познате човеку.
Многи докази говоре да су пре 14 векова Маје и Инке пили пиће звано Hocoatl, прављено од зрна какаоа. Маје су чак и обожавале Ek Chuah-a, бога какао напитка, тј. чоколаде. Какао је одувек био изузетно цењен и представљао је праву драгоценост.
Касније, у астечкој култури, у магичном какаовом пићу смело је да ужива само свештенство и племство. По тадашњем веровању чоколадни напитак је уливао мудрост и моћ, па је редовно био коришћен и у религијским ритуалима. Ратници су пре битке такође пили Hocoatl, јер су веровали ће им дати божанску снагу и издржљивост.Астеци су овај чоколадни напитак пили топао и без трунке заслађивача, али су додавали зачине попут ваниле и чилија, а понекад и веома цењени кукуруз. Обичан народ у доба Астека је какао зрна користио као највреднији новац.
Вековима касније, од божанског ратничког пића Европљани ће направити слаткиш, који ће променити тековине модерне цивилизације.
Са својих путовања по Јужној Америци Кристофер Колумбо је на шпански двор донео и семе какаоа, које тада није побудило никакво занимање. Тек ће шпански конквистадор Хернан Кортез на својим освајачким походима у Јужној Америци пробати Hocoatl , који му је понудио астечки владар Монтезума у огромним златним пехарима. Одмах затим, наишавши на плантаже какаоа, шпански конквистадори су уочили практичну страну узгоја ове биљке – производњу новца.
Одушевљен идејом да новац расте на дрвету, Кортез је у име Шпаније засадио прву какао плантажу и вратио се у Шпанију на двор краља Карлоса , доневши чоколадни напитак и опрему за његово припремање.
Шпански војници су први у Европи почели да припремају чоколаду, додавали су јој шећер и цимет, али су је и даље припремали као пиће.
Иако добро чувана, тајна овог напитка није могла дуго да остане скривена. Магија чоколадног напитка се брзо проширила „старим континентом“, обузимајући прво властелу и племиће. Најелитнија господа на дворовима носила је чоколаду у сребрним и златним џепним кутијама.
Чоколада какву данас познајемо је настала захваљујући Холанђанину Конраду Ј. ван Хоутену, који је 1828. године патентирао хидрауличну пресу за дробљење зрна какаоа, из којих је настао какао прах. Енглез Џозеф Фрај је 1847. открио како да такав какао прах помеша са шећером и растопљеним какао маслацем. Тако је настала прва готова чоколадна посластица, која је стекла велику популарност широм света. Швајцарац Даниел Петер је експериментисао с млеком као састојком у чоколади и 1875. године направио прву млечну чоколаду. Као врхунски мајстори у прављењу чоколаде, Швајцарци су усавршили њену производњу и 1879. године Рудолф Линдт („Линдт“ је једна од најпознатијих фабрика чоколаде) је направио чоколаду која се топила у устима, у којој данас сви радо уживамо.

Хронологија

2000. п.н.е. Амазон:
Настао је какао од кога се прави чоколада, сматра се да води порекло из Амазона још од пре 4000 година.

600. Цивилизација Маја:
Реч чоколада долази од речи Маја xocoatl што значи “горка вода”. Код Маја, какао плод симболизује живот и плодност…Зидови њихових палата осликани су какао плодовима.Веома рано су људи у Централној Америци употребљавали какао зрно као средство плаћања.

Астеци од какаа праве хладно и горко пиће звано cacahuatl,Шећер је био непознат Астецима, додавали су разне мирођије као ароме, чак и љуте папричице па и брашно!

1492. Колумбов тријумфалани повратак из Америке:
Краљу Фердинанду и краљици Изабели презентиране су многе непознате и дивне ствари… као и неколико тамно браон зрна која су изгледала као бадем, али нису привукла њихову пажњу.

Eрнан Kортез, који је освојио део Мексика 1519. пробао је какао али није био нарочито одушевљен, много више га је интересовала вредност какао као средства плаћања. Одмах је какао плантаже прогласио Шпанском јурисдикцијом, и започео гајење.Шпанац је помешао какао са шећером, ванилом, мирисним орахом, каранфилићем, бибером са Јамајке и циментом.Шпанци су тајну чоколаде чували око 100 година од остатка света!

1544. Доминикански монаси:
Шпански калуђери којима је био поверен процес обраде какао зрна, најзад су одали тајну. И не задуго после, чоколада се проширила широм Европе као деликатес, здрава храна. Какао зрно се још увек употребљавало као новац.
За 200 зрна могао се купити ћуран, 100 зрна је била дневница стражара

1662. Рим има друго мишљење:
Римска црква је прогласила чоколаду за магијски напиткак, “чоколадни напитак није за употребу”. Али конзументи нису придавали значај, чоколада постаје помодна роба. Само за време Ускрса допуштено је конзумирање чоколаде.

1730. Масовна производња:
Појављивањем парне енергије убрзава се механизам прераде какаа. Цена какаа пада на ондашњих шест долара по килограму.

1765. Прва фабрика чоколаде у Америци:
Али су зато већ за десет година направили прву фабрику у свету, негде око Нове Енглеске.
Гледано у светски оквирима производња чоколаде се најбрже развија у Америци.

1875. Почиње ера млечне чоколаде:
После осам година експериментисања, Даниел Петер из Шваjцарске понудио је тржишту прву млечну чоколаду. Хенри Нестлé је унапредио производњу млечне чоколаде применивши свој изум – кондезовано млеко.

Филм Чоколада chocolat-2000-video_fda74f128.html

Филм Чарли и фабрика чоколаде charlie-and-the-chocolate-factory-2011-video_dc57a44f6.html

Advertisements

Учионица историје

Како је настао назив Америка

Америго Веспучи (1451-1512) у писму Медичију, познатом под именом Mundus novus – Нови свет, описао је сва своја путовања. Веровао је, као и већина учених људи тог доба, да је Нови свет одвојен од Азије, али за то није имао никаквог стварног доказа. Умро је, а да до тог сазнања није дошао.

Веспучијевом Новом свету требало је дати име, како би се разликовао од других континената. У делу Увод у козмографију, објављеном 1506. године у Француској, на латинском језику, немачки козмограф Мартин Валдземилер предложио је да се западном делу Новог света да име Америка, према имену Веспучија. Четврти део Новог света открио је Веспучи, писао је Валдземилер, „и треба га назвати Америком, jер и Европа и Азија имају женска имена.

У почетку се овај назив односио само за Јужну Земљу Америку, за коју је још коришћено име Бразилија. Временом, појам Америка проширио се на сав…

View original post 456 more words

Учионица историје

Потреба за сигурнијим поморским путем из западне Европе на Исток ради трговачких веза довела је до открића Америке (1492) и поморског пута за Индију (1498). Колонизацијом новог континента и јачањем трговачких веза са Истоком дошло је до снажног развоја европске привреде и до стварања светског тржишта.

Колумбо открива „Индију“ пловећи на запад

О тешком и ризичном путовању Кристофора Колумба није остало много података. Свештеник Бартоломео де лас Казас унео је у своје обимно дело неку врсту дневника са пушовања. У њему су остале забележене невоље учесника, али и велико олакшање кад су, најзад, наишли на копно за које су веровали да припада Индији.

Среда, 10. октобра 1492. Курс је био запад-југозапад по 10 миља (шпанска миља 5,75 км) на сат… тако да смо, рачунајући и ноћ, превалили 59 миља; посади је речено само 44 миље. Овде се посада жалила надуг пут и није хтела да наставља даље. Адмирал (Колумбо) хтео…

View original post 758 more words

Учионица историје

Кортез заробљава владара Астека Монтезуму

Пошто су Европљани открили амерички континент, почели су на њему да освајају територије, да руше државне организације домородаца и постепено искорењују затечено становништво. Државу Астека, која се простирала на територији данашњег Мексика и на суседним областима, освојио је Шпанац Фернандо Кортез 1519. године и створио колонију „Нова Шпанија „. Један од учесника у његовим походима описао је, касније, у својим успоменама поступање Шпанаца према домороцима и њиховом владару.

„Када је Кортез ушао са својим заповедницима и пошто су били измењени поздрави, почео је овако говорити монарху: „Морам се веома чудити, милостиви господару, како сте ви као тако моћан владар, који се назива нашим пријатељем, могли заповедити својим часницима на обали Тузапана да се с оружјем у руци дигну на моје шпанске војнике и да се усуде да захтевају данак од места која стоје под заштитом нашега краља и господара. Не задовољивши се тиме…

View original post 875 more words