Нушићева Министарка

aЖивана Стокић – Жанка ( 18871947) је била српска глумица, позната по тумачењу ликова из дела Бранислава Нушића.

Премијерним појављивањем у представи Брачне ноћи 1902. године освојила је публику. Од 1907. је у Осјечком казалишту, где је запазио и познати редитељ Бранко Гавела. Прекретницу је донело гостовање у Београду августа 1911, будући да је запазио управник Милан Грол.Наиме, убрзо је постала стални члан Народног позоришта где је играла Гавелине представе – Фигарове женидба, Сирано де Бержерак и Родољупци. На сцени Народног позоришта одиграла је више од стотину  улога као што су Тоанета у Уображеном болеснику, Дорина у Тартифу, Нера у Подвали…
Посебно запажене улоге одиграла је у Нушићевим делима – Ожалошћена породица, Пут око света, Уљез, Власт… Улогу Живке у Госпођи министарки Нушић је писао имајући на уму Жанку, а представа је доживела невероватан успех.

Бранислав Нушић је написао поводом стотог извођења представе „Госпође министарке“: „Драга Жанка, Ви и ја данас имамо малу, интимну светковину. Могу догађаји мењати режиме, могу се кризе завитлавати и обарати кабинете; Вас се кризе не може дотаћи, Ви остајете министарка, једина министарка, увек министарка“.

Са доласком рата њен боемски живот се променио. Жанка је уз остале болести, имала проблем са дијабетесом и набавком инсулина. Зато је током рата учествовала у позориштима „Весељаци“ и „Централи за хумор“, као и у програмима радио Београда, који је био под немачком управом, у емисијама „Весело српско поподне“ и „Шарено поподне“. Те емисије су ишле након читања вести и објава немачког команданта града, због чега ју је касније комунистичка власт теретила.
Жанка је изведена пред Суд за суђење злочина и преступа против националне части 3. фебруара 1945. године. После дужег већања, осуђена је на осам година губитка националне части.
Преминула је 1947. године.Сахрањена је на Топчидерском гробљу. Ковчег натоварен на воловска кола, био је сав у цвећу. Народ је клечао са стране, на тротоарима. По њеној жељи, на гробу је отпевана песма „Ој Мораво“.
Одлуком Окружног суда у Београду Жанка Стокић је рехабилитована 2009. године. Суд је утврдио да је Жанка Стокић у време почетка Другог светског рата била чланица Народног позоришта у Београду, да није била политички активна и да је изречена казна заснована на политичким и идеолошким разлозима.

Својој племенитој газдарици  Жанки Стокић споменик је подигла  њена кућна помоћница, са натписом: “Својој племенитој газдарици Жанки подиже овај споменик благородна Магда”. Културна јавност Србије се и касније у врло ретким ситуацијама сећала Жанке, њених улога и онога што је она значила за српско позориште. Њена глума је, међутим, као што је изјавила и Мира Ступица, ипак брани од заборава.

На иницијативу Мире Ступице,глумачка награда  “Велика Жанка” установљена 2003. године.

Жанкини монолози

Документарна емисија

Смрт Госпође Министарке