OСKАР

1Оскар је популарно име за Академијину награду (Academy Award), годишњу филмску награду коју додељује америчка Академија филмских уметности и наука (Academy of Motion Picture Arts and Sciences).

ОСКАР http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80

Прва додела Оскара http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BC/1272028/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B0+%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0+%D0%9E%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0+%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B0+15+%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%83%D1%82%D0%B0!.html

2

Историјат добитника Оскара http://awardsdatabase.oscars.org/ampas_awards/BasicSearchInput.jsp

Најбољи филмови у 4 минуте http://www.ropeofsilicon.com/oscar-winner-supercut-all-84-best-picture-winners-in-4-minutes/

СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ 15.ФЕБРУАР

karadjordjeНа Сретење 1804. године, започела је Српска револуција, која је означила почетак ослобађања балканских народа од Турске.

15.фебруара 1804, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – убрзо познат као Карађорђе.

Одлуци о подизању устанка претходила је Сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.
Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.
По речима великог немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.
Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813) између осталог, у склопу обнове српске државности, устројио и низ важних институција, попут Велике школе, што је несумњив показатељ далековидости и визионарства. Тако је септембра 1808. године у Београду беседом Доситеја Обрадовића „О дужном почитанију к наукама“ почела с радом Велика школа, далеки зачетак данашњег Универзитета у Београду.

ustavНа Сретење 1835, у Крагујевцу је донет први, „Сретењски устав“ Кнежевине Србије, устројен по узору на француски и белгијски. Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.
Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, и устав је убрзо суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним: у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.
Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

СРЕТЕЊСКИ УСТАВ http://www.dobrnje.com/literatura/sretenjski-ustav-1835.god..php

http://www.javolimsrbiju.rs/page/knezevina-srbija/sretenjski-ustav.html

Техничко и информатичко образовање

.

У целом току Дунава не постоји један сличан географски, природни, нити културни простор као што је Фрушка гора. Светску изузетност Фрушке горе чини и 38 православних манастирских целина, од тога  16 активних.

Шире подручје Фрушке горе  од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века  на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током  Другог светског рата. Неколико манастира  је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999. године.

Нигде на свету нема на толикиком малом простору толико сакралних светилиште, ни на Атосу, ни на Синају.

Ова јединствена културно – историјска целина, коју називају и Северна Света гора или српски средњоевропски Атос, утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију, а предложена је и за упис на Листу Светске баштине УНЕСК-а.

Од запада ка истоку налазе се манастири  Српске православне цркве:

  1. Привина Глава

View original post 99 more words

МУХАМЕД АЛИ

????????????????Мухамед Али је највећа америчка звезда бокса 20 века.  Право име му је Касијус Клеј.Родио се 17. јануара 1942.године. Његов живот је од самог почетка обележио бокс и љубав према том спорту када је међу првима почео примењивати посебну технику бокса  стил лептира који брзо лети око противника, а потом убада као оса. Мухамед  је своје име почео градити од најранијих дана, од освајања златне медаље на Олимпијским играма 1960. године у Риму након чега стиче наслов првака у професионалном боксу. У том је периоду још увек имао своје име по рођењу које одлучује променити непосредно након освајања нове титуле кад је јавно прихватио Ислам те се придружио секти под називом Малколм X Која је заправо представљала симбол борбе црначког становништва против ропства због чега је одбио отићи у Вијетнам и тада ступа у сукобе са владом САД-а.Због тих отворених сукоба бива кажњен и  у периоду од три године није смео да боксује.

Након забране иде поново у напад .После судске победе, боксу се враћа 1971. године, када изазива актуелног светског првака Џоа Фрејзера. Њихов меч је један од најкрвавијих. Клеј није достигао стару форму, био је тежи и спорији него некада и Фрејзер је победио и задржао титулу.

Мухамед је титулу по други пут освојио 1974. године против ударача Џорџа Формана, који је претходно лако нокаутирао Џоа Фрејзера и тако преузео титулу. Меч Али-Форман (познат под именом Rumble in the jungle) одржан је у Киншаси (Конго). У том мечу Мухамед је потпуно променио стил. Боксовао је дефанзивно, покривао главу рукавицама и пуштао Формена да по њима удара. Чекао је да се Форман умори, у чему му је савезник било и врело и влажно време. У осмој рунди Мухамед је прешао у напад и са неколико удараца нокаутирао Формана.

Титулу је затим одбранио шест пута, укључујући поново тежак окршај са Џоом Фрејзером. Титулу је изгубио 1978. године од младог Леона Спинкса али је исте године повратио. Повукао се као непобеђени шампион 1979. са 37 година. Лекари су 1982. утврдили да болује од Паркинсонове болести, због које су његове моторичке способности почеле постепено да слабе.1996 године на Олимпијским играма у Атланти је упалио Олимпијски пламен.

Film ALI http://piraterijaw.at.ua/blog/ali_2001/2012-06-14-7877

Документрац Facing Ali http://dokumentarnifilmovi.net/ljudi/facing-ali-2009-titlovano/

РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ

radojeРадоје Домановић (Овсиште, 16. фебруар 1873Београд, 4. август 1908) је био српски сатирични приповедач.

О ПИСЦУ http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=317.0

О ЈЕДНОМ ВОЛУ http://www.znanje.org/lektire/i22/04/02iv0414/radoje_domanovic.htm

О МАЈСКОМ ПРЕВРАТУ http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/09/article-07.html