ДУШАН ПОПОВ

duskoДушко Попов је рођен 1912. у Тителу. Права је завршио у Фрајбургу. Душко је на студијама упознао Јохана Јебсена. Он је потицао из богате породице, али је рано остао сироче. Душка је прихватио као рођеног брата. Волели су добре аутомобиле, лепе девојке и авантуре. Као студенти су учествовали у политичким дебатама због чега су обојица имали проблема. У једном тренутку Гестапо је ухапсио Душка под изговором да је комуниста. Јебсен му је помогао да се избави и, враћајући се у Београд, Попов је рекао свом пријатељу: „Ако ти икада у животу буде била потребна моја помоћ, рачунај на мене“. У Београду је отворио адвокатску канцеларију фебруара 1940. Јохан долази да се са Душком нађе у кафани „Српска круна“. Објашњава му како је постао немачки обавештајац како не би ишао у рат и постао месо за топове. Предложио је Душку да му постане помоћник. Требало је саставити списак француских политичара на које Немачка може да рачуна ако победи Француску. Душку је било тешко да ради за оне који су га затварали, али је због обећања пријатељу пристао. Да би олакшао савест, одмах је све пријавио Енглезима у британској амбасади у Београду и постао и њихов шпијун.
Душко је био образован, шармантан, богат, неожењен – све у свему, радо виђен гост на београдским забавама и пријемима. Немачка је хтела од њега да направи свог првог супершпијуна јер је био једини који је имао пролаз до највиших кругова британског друштва (преко пријатељства са војводом од Кента). Цео свој посао Попов је радио иза паравана адвоката бродарске компаније. Немци су му дали тајно име Иван, а Британци Трицикл. Путовао је у Рим, Лисабон, Лондон и осим за војне тајне све време бринуо за своју растурену породицу која је бежала од Београда до Дубровника и натраг.
Душкови шефови су били Џ. С. Мастерман, професор историје на Оксфорду, који је у оквиру тајне службе водио сектор задужен да обманама исцрпљује снагу нациста.Друга најважнија личност за Попова био је Стјуарт Мензис, глава британске обавештајне службе и одговоран само Черчилу.
Трећа битна особа (не рачунајући Јебсена) за Попова је био Јан Флеминг, британски агент који је имао задатак да прати Попова. Он му је касније био надахнуће да створи главни лик својих романа о Џемсу Бонду. Душко је знао да га Флеминг прати и приредио му је једно изненађење у Лисабону. Од Немаца је добио 80.000 долара да их пренесе у Америку, али је Душко одлучио да у једној коцкарници заигра на све или ништа. Прихватио је изазов једног разметљивца и на сто ставио 50.000 долара. Сви су занемели, остали гости се скупили око стола, а лице Јана Флеминга је позеленело. Нико никада пре тога није имао толико новца на једном месту. Изазивач се повукао, казино извинио, а Душко је био задовољан.
Попов је информацију о скором нападу Јапанаца на Перл Харбор проследио Британцима, а ови су га упутили право у Америку. Шеф ЦИА Едгар Хувер није веровао младом шпијуну са Балкана и није ништа предузео да упозори америчку војску на Хавајима.
Човек чијим су информацијама веровали Хитлер и Черчил добио је после рата Орден Британске империје с образложењем да је зауставио између седам и петнаест немачких дивизија за време инвазије савезника на Нормандију јуна 1944. године. Познати писац Грејем Грин је рекао: „Душко је био најважнији и најуспешнији агент који је радио за Велику Британију током Другог светског рата“. Када се Флеминг прославио својим романима, часопис „Паблишерс викли“ је написао: „…Тај шармантни, очаравајући млади југословенски плејбој који је послужио као узор Јану Флемингу да створи лик Џемса Бонда, био је невероватно смео и успешан“.
Умро је у Лондону 1981.

Документарци Душко Попов