PIZZA

Стари Грци су јели хлеб равне површине под именом планкунтос. Овај хлеб би могао бити претеча нечега што су Вавилонци јели ранијих векова. Стари Египћани су имали обичај да припремају раван хлеб зачињен биљкама у част прославе Фараоновог рођендана.

Данас познати назив pizza се јавља у 16.веку  у Италији у Напуљу. Реч pizza би могла бити изведена од латинске речи picea , речи коју су Римљани користили да би описали »тамњење« хлеба у пећи. Оригинална pizza је настала у Италији као сиротињска храна. Сељаци су имали своје брашно, парадајз, сир и остале потрепштине и од тога правили разне врсте, зaвисно од тога штa су у том тренутку имали код куће. Тесто је било пуно дебље него што је данас, јер се ишло на то да људи не буду гладни. С временом се ово мења па тако настају и нове врсте pizza. Ипак талијанске pizze које се праве по селима се не могу упоредити са серијским које се праве у пицеријама.

Шпанци су у 16.веку после повратка из Мексика и Перуа, Европљанима представили парадајз, за кога се у почетку сматрало да је веома отрован. Данас је парадајз важан састојак медитеранске кухиње и користи се у многим pizza рецептима( у Италији мајстори овога јела никада неће ставити кечап на pizzu).Оригинални моцарела сир правио се од млека Индијског бизона још у 7. веку. У Италију су га донели Азијски народи. За прву отворену пицерију сматра се »Antica Pizzeria Port Alba«, која је отворена 1830. године у Напуљу, и послује чак и данас.

ГОЛИ ОТОК

Камен на камену и све само камен на камену

Западни демократски блок и Совјетски Савез подједнако су славили победу у Другом светском рату. Стаљин је желео да западним силама супротстави социјалистички блок и трудио се да пронађе начин да уједини комунистичке земље под вођством Совјетског Савеза. Односи на релацији Тито-Стаљин се заоштравају, а сукоб је почео око различитог односа према Балканском савезу комунистичких земља. Из Москве стижу осуде партијског руководства у Београду. Све чешће се чују критике Титовог односа са западним земљама, а осуђују се и јачање капитализма и стварање антисовјетског расположења.
Стаљин је постао непријатељ.

Уследила су многа политичка хапшења, 9. јула 1949, политички затвореници из Београда, политичке жртве сукоба Тито-Стаљин, такозване резолуције Информбироа стигли су бродом на Голи оток( Гулаг на Јадрану, Титови Хаваји или данас Хрватски Алкатраз) озлоглашено мучилиште у којем су се пуних седам година, „преваспитавали“ „ибеовци“. 1956 .године оток спада у  надлежност СР Хрватске. Док је био у надлежности СР Хрватске, у затвор на Голом отоку су углавном смештани политички затвореници, касније су биле затваране особе која су починила криминална дела (крађе, убиства), а понекад су били затварани и малолетни деликвенти.

Голи оток се налази хрватском делу Јадранског мора, северо од острва Раб, а од копна је удаљен око 6 км. Голи оток је неплодан и нема сталних становника. Северни део отока нема вегетације, док на јужној страни има нешто мало вегетације.Све до Првог светског рата на Голом отоку није било никаквих насеља, када је Аустро Угарска направила логор за руске заробљенике с источног фронта.
Више од 90 одсто заробљеника доведено је на Голи оток без претходног суђења, тако да им није била позната ни дужина казне. Оптужница је махом била иста. Сви заробљеници су показивали наклоност према Информбироу, што је значило да су против Тита и Партије. Угледни људи, доказани комунисти и интелектуалци који су подржавали Стаљина бивали су подвргнути „преваспитавању“. Основни задатак било је враћање „посрнулих“ другова на прави пут, при чему су сва средства била дозвољена. Физичко малтретирање било је само део тортуре, јер је основни циљ био сломити личност и убити јој достојанство и моћ критичког размишљања.
Према неким проценама, кроз Голи оток је прошло између 30.000 и 60.000 затвореника, званична историја КПЈ каже – 11.000. Највише је страдало Срба, Црногораца и Хрвата.

Затвореници си били присиљени на тешки физички рад у каменолому. Дневна сатница на Отоку подразумевала је доручак у 6 часова, рад од 7 до 14, политичке конференције су трајале до 16 часова, следило је двочасовно ислеђивање, у 20 часова су обавезне биле вести, уз честе Титове говоре, а починак је био од 21 до 5 часова. Кажњеници су спавали у овчијим шупама, без таванице, на голим даскама.
Видови тортуре ( морали да раде и сами затвореници) :
Топли Зец“, када би новопридошли робијаш везаних очију пролазио кроз шпалир логораша који су га дивљачки тукли до изнемоглости.
Тигањ“, када би кажњеник, везан за столицу, данима седео на ужареном сунцу без воде.
Мина“ је била посуда од 180 литара воде коју би затвореник морао да носи пуна четири километра, а казна „сипање воде у ноздрве“ није остављала никакве трагове на телу заточеника.

Документарни филм

aktuelno.293.html:398201-Zivot-se-razbio-o-kamen

МАЛИШАН И ДЕБЕЉКО

  2. Августа 1939. године , Алберт Ајнштајн и многи други познати физичари потписали су писмо упућено председнику САД, Френклину Рузвелту. У писму су га саветовали да САД морају да омогуће интензивна истраживања у области атомске енергије и конструисања атомске бомбе, истовремено су га упозоравали да немачка већ ради на том пројекту. Атомска бомба је моћно и разарајуће оружје које својим деловањем може одједном убити и по неколико стотина хиљада људи. Темељи се на нуклеарним реакцијама фисије и фузије. Тешке су отприлике од 2 до 10 тона.Почеле су припреме за прављење атомске бомбе. Требало је обезбедити материјал, уранијум и плутонијум, наћи решење за конструкцију бомбе, обезбедити тајност и сигурност програма.Децембра 1940. године Џ. Чедвик је потврдио да атомска бомба може бити направљена, ускоро. Развој атомских бомби је започео 1942. године у САД-у на захтев председника Рузвелта под називом – Пројект Менхетн.
7. децембра 1941 године, Јапан је без објаве рата напао Перл Харбур и нанео огромне губитке морнарици САД. Американци им то неће заборавити, а одговор на Перл Харбур уследиће 6 и 9.августа 1945.године.По наредби америчког председника Хари Трумана Атомска бомба је бачена на Хирошиму и Нагасаки. То је било први пут у историји да је нуклеарно оружје употребљено у рату.
Након капитулације Немачке и Италије, само је Јапан остао на страни држава осовине који се наставио борити у рату. Без обзира на губитак 60% својих градова, није одустајао. Због тога су се америчке власти одлучиле на драстичан потез.
Пол Тибетс (умро у 92. години), пилот и заповедник бомбардера Б-29 (познатији као Енола Геј – име његове мајке) био је човек који је бацио израђену атомску бомбу под називом Little Boy – малишан, у 8.15 по локалном времену. Бомба је експлодирала 580м изнад тла и својом експлозијом постигла температуру од 5000°C при тлу. У само неколико секунди је убијено 140 000 људи (Хирошима  је тада имала  255.000 становника) али и много више од последица радијације. Настао је ветар брзине 800 км/h који је  уништио све у кругу од неколико десетина километара. Од бомбе је настао густи дим у облику печурке висине 15.000 метара.
Иако је Јапан већ тада био спреман на капитулацију нови напад  уследио је 9.августа. Циљ другог бацања бомбе требао бити град Кокура, али се војска одлучила за Нагасаки због лошег времена. 9. августа 1945. у 11.02 је бачена бомба под називом Дебељко (Роберт Сербер у својим мемоарима је навео да је бомба била округла и дебела и да ју је назвао по лику Каспера Гутмана из романа Малтешки соко) експлодирала је на висини од 470 метара и одједном убила 22 000 људи и 39 000 радијацијом. Након овог другог бомбардовања, Јапан се одлучио за капитулацију чиме је окончан Други светски рат. Капитулација је потписана 2. септембра 1945. године на америчком броду Мисури, али су Американци допустили да цар Хирохито остане на власти у Јапану.  atomska-bomba-nagasaki.aspx
Сматра се да је бацањем ових бомби  убијено преко 200.000 људи. Од последица радијације је погинуло још стотине хиљада људи. Разне опеклине и разарање унутрашњих органа за многе људе је било погубно. Они који су преживели деловање радијације, касније су умрли од леукемије, рака коже или осталих неизлечивих болести. Цели градови су у потпуности уништени. Свака кућа и зграда срушени су до темеља. Деловања атомских бомби се осећају још и данас.
Данас се ипак сматра да је бацање бомбе било непотребно јер је америчка војска могла победити Јапан и уобичајеним ратовањем. Неки подупиру и тезу да су САД желеле показати своју снагу и разорну моћ оружја којег су усавршавале дуги низ година улажући велики новац.

Документарни филм 1mOG9UYW28E