БЕРЛИНСКИ ЗИД

zid

Пад Зида се десио изненада, исто као и његов настанак. После објаве владе Источне Немачке да границе између Истока и Запада смеју да се прелазе, људи су били у шоку. Настало је једно велико славље по целом граду. Људи са обе стране су се грлили, славили, али и разбијали Зид чекићима.

Берлински зид, симбол Хладног рата, економске и политичке поделе Европе, срушен је 9.новембра 1989.године, пре 25 година. Представљао је границу између истока и запада скоро три деценије. Саградили су га Совјети уз одобрење Никите Хрушчова, како би смањили одлив радне снаге и становништва у Западни Берлин.

По завршетку Другог светског рата и капитулације Немачке, она је подељена на четири окупационе зоне између САД-а, Велике Британије, Француске и СССР-а. Прве три земље 1949.године уједињују своје зоне у Савезну Републику Немачку, док СССР формира Демократску Републику Немачку. Дванаест година касније, односно 1961.године, без икакве објаве изграђена је 45 километара дуга баријера од жице, а војницима је наређено да пуцају на свакога ко покуша да пређе границу. Породице и пријатељи остали су раздвојени, послови су остали у другом делу града. Жицу је заменио зид дужине 155км са 116 кула и 20ак бункера, а куће и поседи који су били између су срушени. Врх зида био је обложен глатким цевима како се не би могао лако прескочити.

zid2

-Укупна дужина границе око Западног Берлина- 155 км
-Граница између Источног и Западног Берлина- 43,1 км
-Граница између Западног Берлина и Источне Немачке – 111,9 км

Први зид је сазидан у наредних неколико месеци и састојао се од бетонских елемената и великих квадратних блокова, који су тада први пут употребљени. Други зид, који је онемогућавао становништву бег у западни део Берлина, саграђен је у јуну 1962. године. С обзиром да је Први зид у неколико наредних година унапређен, тешко је направити разлику између Првог и Другог зида.
Почетком 1965. године обе генерације су замењене су Трећим зидом. Он се састојао од бетонских плоча између челичних носача и бетонских стубова, са бетонским канализационим цевима, које су се налазиле на врху Зида. 1975. године Трећи зид је замењем Четвртим и том приликом коришћени су нови бетонски сегменти, које је било лако сазидати. Ови сегменти су били отпорнији на пробијање и загађење животне средине. Овај Зид био је познат и под називом Гранични Зид 75.

Како су постојале две државе, постојали су и гранични прелази. Било их је осам. Становници из Западног Берлина нису смели при преласку у Источни Берлин носити западњачке производе (кока колу на пример). Источно-Берлинцима је било много теже да пређу границу, они су често бежали. Чак око 5000 бегстава (скакање са зграда поред зида, пролазак тунелима, прелетање једрилицама) је било успешно за 28 година постојања Зида. Све више су се повећавале и миграције преко Мађарске у Западну Немачку.

Зид је срушен, а Немачка уједињена 3.октобра 1990.године.

Advertisements

ЛЕОН ШТУКЕЉ

LeonЛеон Штукељ (Ново Место, 12. новембар 1898Марибор, 8. новембар 1999) је био југословенски гимнастичар словеначког порекла, освајач прве златне олимпијске медаље за Краљевину Срба Хрвата и Словенаца (СХС).

Наступио је на седам великих такмичења и укупно освојио 20 медаља: 8 златних, 6 сребрних и 6 бронзаних. Само на олимпијским играма освојио је 6 медаља: две златне на Олимпијским играма у Паризу 1924, злато и две бронзе на Олимпијским играма у Амстердаму 1928 и сребро на Олимпијским играма у Берлину 1936. и тако постао најуспешнији је репрезентативац Југославије на Олимпијским играма.

Детаљније образложење Штукељове дугогодишње послератне маргинализације даје једино Максо Снудерл у свом ратном дневнику где износи информације која каже да је Штукељ за време рата био „у Новом Месту међу плавима “. Активни учесници рата у то време у Словенији били су,подељени на „црвене“ (комунисте и партизане),  „беле“ (домобране) и „плаве“ (четнике). Па тако из Снудерлових сећања произилази да је, уз др Александра Бајта, који је недавно то и сам признао у својој књизи, члан Равногорског покрета Драже Михаиловића био и Леон Штукељ.

Словенске новице“ наводе и следеће: „Великог гимнастичара и најуспешнијег спортисту свих времена социјалистичка власт је прецртала пошто је јавно говорио да му је срцу најближе одликовање Светог Саве које му је на прса прикачио краљ Александар Карађорђевић, затим због тога што није хтео у партизане, што..“.  Штукељ је непосредно по завршетку Другог светског рата био месец дана у затвору чекајући суђење. И у једном ранијем фељтону о њему написано је да је био затворен и да је судски процес, са прекидима, трајао чак две године. Било како било Леон Штукељ остаје запамћен као великан југословенског спорта.

ЏЕРЕМИ БРЕТ

221Џереми Брет енглески глумац рођен је као Питер Џереми Вилијам Хагинс

( 3. новембар 193312. септембар 1995). Свет га памти по улози Шерлока Холмса.

Похађао је за глумца у Централној школи за говор и драму у Лондону. Највећи квалитет Џеремија Брета је била прецизна дикција. Прославио се у серији „Авантуре Шерлока Холмса“ (19841994)  по изворним приповеткама Артура Дојла. Бретови обожаваоци сматрају да је ова улога славног детектива најбоље икад изведена иако су многи велики глумци глумили славног детектива ( нпр. Базил Ретбон). Био је страствени пушач.Бретово срце није било здраво од детињства,снажна никотинска зависност је била неумољива.Умро је у 61. години 12. септембра 1995. године.

4Шерлок Холмс  је приватни детектив који се појављује као имагинарни главни лик у низу књижевних дела британског писца и лекара Артура Конана Дојла. Холмс је чувен по решавању случајева пажљивим посматрањем и логичким закључивањем,  често се бави проблемима који су за друге истражитеље претешки.У књигама се Холмсов стан налази на лондонској адреси улица Бејкер 221б. Изнајмљује га, заједно са својим јединим пријатељем Др Џоном Вотсоном од госпође Хадсон.

 

 

 

 

 

 

БИФТЕК СТРОГАНОВ (Ф)

slika

Без сумње, бифтек „Строганов“ има француско порекло и многи стручњаци за историју кулинарства попут Даре Голдштајн, аутора књиге „Укус Русије“ (A Taste of Russia), слажу се да је чувени француски кувар и велики гурман, који је био у служби грофа Павла Стоганова, укусу свог руског послодавца прилагодио рецепт за француски говеђи гулаш тако што је у њега додао киселу павлаку (рус. сметану). Ново јело назвао је по грофу у складу са тадашњим обичајем да раскошна јела добијају имена аристократа. Од средине 19. века бифтек „Строганов“ постао је општепознато јело и добио је запажено место у књизи „Поклон за младе домаћице“ Елене Молоховец, руској „кулинарској библији“ предреволуционарног времена. Ово јело нашло се и у кувару L’Art Culinaire из 1891, а убрзо после тога и у Larousse Gastronomique, где се налази и данас.

После Револуције 1917. руско племство се расуло широм света, заједно са својим обичајима. Тако су и кинески кувари дошли у додир са бифтеком „Строганов“, али су га изменили: изоставили су киселу павлаку, додали своје зачине и служили га уз пиринач. Одатле су амерички војници рецепт донели у своју земљу током 1940-их. У САД се бифтек „Строганов“ служи уз тестенине са јајима, што није лоше, али су Американци рецепт донекле покварили због своје вечите тежње да користе готове састојке – тако су за припрему соса користили не баш привлачну мешавину крем супе од печурака и „Хејнз“ кечапа, уместо оригиналне комбинације која је освојила грофа Павла: кисела павлака јаког укуса, парадајз и сотиране печурке.

Састојци

  • 600 g бифтека, остављеног један сат у маринади од соја соса или вустер соса
  • 400 g шампињона, исечених на коцке и динстаних у маслацу и белом вину
  • 1 кафена кашичица сенфа у праху
  • 1 кафена кашичица шећера
  • млевени црни бибер
  • 1 кафена кашичица биљног уља
  • 1 средња главица ситно сецканог црног лука
  • 2 кафене кашичице парадајз соса
  • 4 кафене кашичице интегралног брашна
  • 80 ml белог вина или сувог вермута
  • 350 ml говеђег бујона
  • 120 ml киселе павлаке
  • 1 супена кашика сецканог першуна

1. Динстајте печурке на маслацу и белом вину и оставите са стране.

2. Помешајте сенф у праху и шећер са 2 кафене кашичице вреле воде док не добијете густу смесу.

3. У дубљи тигањ сипајте уље и загрејте док не постане врело. Месо извадите из маринаде, оцедите га и пропржите са обе стране док не добије смеђу боју. Оставите са стране.

4. Додајте црни лук, печурке, млевени бибер и 1/2 кафене кашичице крупне морске соли и пржите још 5 минута. Додајте парадајз сос и брашно и кувајте док поврће не упије арому.

5. Додајте бујон, вино и припремљену смесу са сенфом. Оставите да проври, и одвојте препржене комадиће од дна тигања.

6. Смањите температуру и кувајте док се сос не згусне (5 минута).

7. Одреске исеците по дијагонали на тање траке. У сос додајте исечено месо и његов сок и кувајте док бифтек не буде потпуно готов.

8. Тигањ уклоните са плотне и оставите да се охлади све док сос не престане да кључа. Додајте киселу павлаку и 1 супену кашику вина. Послужите са сецканим першуном.

Напомена: припрема класичног бифтека „Строганов“ не подразумева додавање зачина.Зачине можете додавати по укусу.Послужите са динстаним кромпирима и киселим краставчићима, црним вином, или са чашицом охлађене вотке – што би било по укусу грофа Павла!

Извор – Руска реч