ВУЈАДИН БОШКОВ

BoskovВујадин Бошков (Бегеч код Новог Сада, 16. мај 193127. април 2014) је бивши српски фудбалер и фудбалски тренер.

47 година у фудбалу; за „Војводину“ одиграо 512, а за репрезентацију Југославије 57 мечева (и то у континуитету у којем никада није нити изостао нити био резерва!); облачио је Фифин дрес (13. августа 1955. у Белфасту када је репрезентација Европе победила Велику Британију са 4:1), био директор ФК „Војводина“, три године савезни селектор фудбалске репрезентације Југославије.
Као тренер у тридесетогодишњој каријери, освојио 13 трофеја: првак Југославије са „Војводином“ (1966); првак Шпаније са „Реалом“ (1980); победник Купа Шпаније са „Реалом“ (1982); победник Купа Италије са „Сампдоријом“ (1988, 1989); победник Купа Европе са „Сампдоријом“ (1990), првак Италије са „Сампдоријом“ (1991)… У Италији је проглашен за најбољег страног тренера свих времена! Само је Трапатони у Европи испред њега са 16 освојених титула. Говори пет језика: шпански, италијански, енглески, француски и немачки.

Фудбал је мој живот а у фудбалу је ипак најважнија победа! Поготово за мене јер не волим да губим. Иако се више научи од пораза него од победа, волим и да мање знам само да не губим. Само се победе пишу и памте, све остало се заборавља. Предуслов за победу је квалитетан тим и добра игра, а задатак тренера је да то направи.
Највећа част је била водити Реал Мадрид – највећи, најбогатији и најтрофејнији клуб у свету! „Војводину“ сам највише волео и волим, са „Сампдоријом“ сам постигао највеће успехе, у Ден Хагу доживео незаборавну радост када смо освојили Краљевски куп Холандије, а велико ми је задовољство да радим у „Наполију“ јер цео двомилионски Напуљ живи за овај клуб.

И за мене важи да иза сваког успешног мушкарца стоји – жена, мада још нисам прецизно утврдио да ли Јелени за мој успех припада 49 или 51 одсто. Кћерка Александра живи и ради у Женеви, удата је за бизнисмена Антонија, Швајцарца, имају три сина. Кад одем у пензију, враћам се у своју кућу у Новом Саду.

Вујадин Бошков је један од првих овдашњих фудбалера који је добио дозволу власти СФРЈ да 1961. као професионалац оде у иностранство.

Био је наш први професионални фудбалер који је саградио вилу док је наступао у иностранству.

Повукао се из професионалног фудбала 1964, пошто је један швајцарски лист написао да је од њега остало само име.

Давне 1973. године, док је био директор Војводине и савезни селектор, купио је у Милану за велике паре аутомобил “ситроен ДС20”, у то време популарну “ајкулу”.

Обожавао је лов и често говорио да “има добру пушку, верног пса и прецизно око”.

Завршио је факултет. Стекао је звање професора историје, али је, ипак, касније постао професор фудбала.

Спортски центар у Ветернику крај Новог Сада од 1996. носи његово име.

 

СТЈЕПАН БОБЕК

bobekУ сусрет 146. вечитом дербију између Партизана и Црвене Звезде

Стјепан Бобек (Загреб, 3. децембар 1923Београд, 22. август 2010) је бивши југословенски фудбалер и фудбалски тренер.

Рођен 3. децембра 1923. у Загребу. Већ са тринаест и по година играо је за први тим Викторије, нижеразредног клуба. Као двадесетогодишњак постао је центарфор Грађанског. 1945. године је дошао у Партизан и за „црно-беле“ је играо све до 1959. За тих тринаест година Бобек је одиграо 468 утакмица и дао 403 гола. Био је центарфор, индивидуалиста, сјајан дриблер, необично вешт голгетер. Касније је добио улогу конструктора игре. Играо је за тим уживајући у припремању шанси саиграчима. Бобеков последњи пас најчешће је био „пола гола“, а његово „ролање“ лопте и „златна пета“ остали су у Југословенском фудбалу под Бобековим заштитним знаком као и лична креација. Као фудбалер Партизана Бобек је освојио два првенства и четири купа. У својству тренера имао је више успеха: пет шампионских титула, два купа (грчки и туниски) и једно прво место у другој савезној лиги ЈугославијеВардаром). 1995. године изабран је за најбољег фудбалера Партизана свих времена.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Легенда Партизана http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/203790/Poslednji-dribling–velikog-Stefa/print

Последњи интервју http://www.dnevno.hr/sport/nogomet/9981-kako-sam-zbog-nogometa-izbjegao-uniformu-ndh.html

Учитељ игре