КАЛЕНДАР

Календар је реч која потиче из латинског језика (лат. Kalendae: први дан у месецу), а подразумева скуп правила којима се одређује однос између разних временских интервала: дана, недеља, месеци и године. То је попис дана, недеља и месеци у појединој години односно таблица распореда дана у години, али и начин рачунања времена (лунарни, соларни…).

Две најпознатије историјске варијанте календара су Јулијански (саставио га је 46. године пре Христа Сосиген на захтев Јулија Цезара) и Грегоријански (саставио га је Luigi Ghiraldi 1582. године на захтев папе Гргура XIII.)
Како би се лакше разумела израда ових календара потребно је познавати појам тропске године.Тропска година је време потребно Земљи да једном обиђе Сунце (односно време једне Земљине револуције). Њено просечно трајање је 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди – односно у децималном запису 365,2422 дана.
Јулијански календар
Према јулијанском календару једна је година трајала у просеку 365,25 дана што значи да постоји разлика између тропске године и времена записаног у јулијанском календару. Сваке је године начињена грешка од 11 минута и 14 секунди па ће се према томе сваке 128-е године јавити одступање 1 дана више и тако редом. Грешка ће бити све већа зато што је према јулијанском календару свака четврта година преступна – у 400 година биће 100 преступних година, стога је просечно трајање једне године по јулијанском календару једнако управо ономе што смо навели: 365 + 100/400 = 365,25 дана.
Јулијански календар увео је Гај Јулије Цезар 45. године пре Христа по коме је календар добио име, а користио се у целој Европи до 16. века након чега се почео користити Грегоријански календар.
Јулијански календар и данас употребљавају Руска православна црква, Антиохијска православна црква, Грузијска православна црква, Македонска православна црква, Српска православна црква, Јерусалимски патријархат и  на Светој гори у Грчкој.
Грегоријански календар
Због превеликих одступања од стварне тропске године, 1582. године Luigi Ghiraldi на захтев папе Гргура XIII. је саставио грегоријански календар. Разлика између Грегоријанског и Јулијанског календара је та што Грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а Јулијански 100. У Грегоријански календар уведено је такозвано Секуларно правило да су године дељиве са 100 (секуларне године) обичне – осим ако су дељиве са 400 – у том су случају преступне. То значи да су године 1700., 1800., 1900., 2100., итд. преступне по Јулијанском, а обичне по Грегоријанском календару. Данас разлика између Јулијанског и Грегоријанског календара износи 13 дана, а након 2100. увећаће се на 14. дана. На тај начин у просеку једна година по грегоријанском календару траје 365 + 97/400 = 365,2425 дана.
Промена у грегоријанском календару је и та, да би се избацило 10 дана који су били вишак због дотадашње употребе јулијанског календара па је након 4. октобра 1582. уследио 15. октобар 1582.
Тако се људско мерење времена вратило што је могуће ближе правилном – што ближе стварној, тропској години од које се сваке године према грегоријанском календару одступа за 0,0003 дана што је занемарива грешка јер се 1 дан вишка јави тек након више од 3000 година.
Грегоријански календар данас је у већини крајева света важећи календар. Не користи се у свим земљама данашњице, јер и даље постоје јеврејски, кинески, јулијански и други календари. Неке православне земље нису прихватиле грегоријански календар што резултира појавом двају различитих Божића и Ускрса током године – католичког и православног (нпр. Русија и Србија користе јулијански календар за разлику од Грчке, Румуније и Бугарске које су, иако су православне земље, ипак прихватиле календарску реформу).

Најпрецизнији прорачун рачунања времена дао је професор небеске механике Милутин Миланковић. Миланковић је предложио реформисани календар по којем одступање од тропске године износи само две секунде. То значи да је потребно да прође 400.000 година да би се накупио један дан.

Свети архијерејски сабор СПЦ је у јесен 1923. године прихватио начелно одлуке конгреса у Цариграду о реформи црквеног календара по предлогу Милутина Миланковића. Али, његова примена је остављена за касније док се о томе не усагласе све православне цркве. Цариградска патријаршија је међу првима прекршила договор и исте године увела нови грегоријански календар. Исто су учиниле и Румунска и Грчка православна црква. Атински архиепископ Хризостом је то урадио са објашњењем изједначавања са грађанским календаром. Овај потез су потом следиле Александријска и Антохијска патријаршија