ГАРИНЧА

g2Велики песник Карлос Друмонд  де Андраде написао је и ове речи: „Ако постоји Бог који регулише фудбал, онда је тај Бог изнад свега ироничан и фарисеј, јер му је Гаринча био изасланик одређен да исмејава свакога, на стадионима. Али, како је Бог и суров није му дао да схвати да је божји послaник. Био је сиромах и малени смртник који помогао читавој нацији да преболи своје туге. Најгоре што су се те туге вратиле а не постоји други Гаринча“. Умро је у 47. години скрхран алкохолом и тешком депресијом.

g1Мануел Франсиско дос Сантос (порт. Manuel Francisco dos Santos; 28. октобар 193320. јануар 1983), прозван Гаринча (порт. Garrincha; птичица), је био бразилски фудбалер, десно крило и нападач који је помогао Бразилу да освоји наслов првака света 1958. и 1962.

Рођен је са деформитетом, лева нога била му је краћа 6 сантиметара од десне и ни каснија операција није могла да доведе у ред његове „икс“ ноге. Док је био клинац, нико није могао помислити да ће постати славни фудбалер, али судбина је хтела да он свој хендикеп претвори у предност јер је са нетипичним ставом, „укрштеним“ стопалима и „кривим“ ногама био заправо непредвидив и неухватљив за своје ривале. Сви су знали да дрибла тако што крене улево а онда промени правац у десно, али нико није могао да га заустави. Игра Бразила често се сводила на „дај лопту Гаринчи“. Он је уз аут-линију своје бекове чуваре доводио до лудила, дриблао их је по неколико пута пре него што би са корнер-линије идеалним центаршутевима проналазио Пелеа или Ваву.

Свет га је упознао 1958. на Мундијалу у Шведској на коме је Бразил освојио прву од својих пет титула. Био је део чувене навале која се и данас изговара са највећим поштовањем: Гаринча, Диди, Вава, Пеле, Загало. Четири године касније у Чилеу, после повреде Пелеа, предводио је Бразил до одбране титуле (4 гола) а играо је и у Енглеској 1966. где је Бразил испао у првом кругу. Укупно је 50 пута облачио дрес репрезентације Бразила и био стрелац 12 голова.

g3Два играча из те петорке, Гаринча и Пеле, фасцинирали су свет својим умећем у дресу Бразила, али и ривалством из домаћег шампионата. Наиме, Пеле је играо за Сантос, а Гаринча за Коринтијанс.

За Ботафого, у коме ће играти 12 година, на дебију је дао 3 гола и најавио бриљантну каријеру. После Ботафога (1953-1966) играо је једну годину у Коринтијансу, па једну у Баранкиљу (Колумбија), онда у Фламенгу, па две године у Ред Стару из Париза (1969-1971) и на крају у малом тиму Оларио из Рио де Жанеира (72/73). Женио се три пута, и из бракова и ванбранчних веза имао укупно 14 деце. Из једне авантуре са једном келнерицом током турнеје Ботафога по Шведској 1959. рођен је Улф Линдберг, једини Гаринчин син.

http://www.sportelja.com/blog/

Техничко и информатичко образовање

.

У целом току Дунава не постоји један сличан географски, природни, нити културни простор као што је Фрушка гора. Светску изузетност Фрушке горе чини и 38 православних манастирских целина, од тога  16 активних.

Шире подручје Фрушке горе  од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века  на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током  Другог светског рата. Неколико манастира  је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999. године.

Нигде на свету нема на толикиком малом простору толико сакралних светилиште, ни на Атосу, ни на Синају.

Ова јединствена културно – историјска целина, коју називају и Северна Света гора или српски средњоевропски Атос, утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију, а предложена је и за упис на Листу Светске баштине УНЕСК-а.

Од запада ка истоку налазе се манастири  Српске православне цркве:

  1. Привина Глава

View original post 99 more words

Учионица историје

Да би се истражило једно малено насеље из епохе млађег каменог доба, отпочето је 1965. године са археолошким ископавањем на ниској дунавској тераси покрај Лепенског Вира. У том тренутку нико није ни слутио да је ово место, које се налази у беспућу Ђердапа, некада било и средиште једне од најсложенијих и најблиставијих култура праисторије. То је постало јасно тек 1967. године. У тој су години, испод насеља првих земљорадника и сточара из раздобља око 5300-4800 година старе ере, откривени споменици који су изненадили цео свет: у седам великих, сукцесивно подизаних насеља риболоваца, ловаца и скупљача хране (Прото-Лепенски Вир, Лепенски Вир Ia-e, Лепенски Вир II), нађени су: бројна плански грађена станишта, гробови који документују чудне погребне ритуале, обиље мајсторски израђених алатки од камена, кости и рога, разноврстан накит, плочице са урезаним знацима сличним писму и монументалне скулптуре од камена. Одмах се могло установити да су све ово остварења од пре 5300…

View original post 1.884 more words

Учионица историје

Како је настао назив Америка

Америго Веспучи (1451-1512) у писму Медичију, познатом под именом Mundus novus – Нови свет, описао је сва своја путовања. Веровао је, као и већина учених људи тог доба, да је Нови свет одвојен од Азије, али за то није имао никаквог стварног доказа. Умро је, а да до тог сазнања није дошао.

Веспучијевом Новом свету требало је дати име, како би се разликовао од других континената. У делу Увод у козмографију, објављеном 1506. године у Француској, на латинском језику, немачки козмограф Мартин Валдземилер предложио је да се западном делу Новог света да име Америка, према имену Веспучија. Четврти део Новог света открио је Веспучи, писао је Валдземилер, „и треба га назвати Америком, jер и Европа и Азија имају женска имена.

У почетку се овај назив односио само за Јужну Земљу Америку, за коју је још коришћено име Бразилија. Временом, појам Америка проширио се на сав…

View original post 456 more words

Учионица историје

Потреба за сигурнијим поморским путем из западне Европе на Исток ради трговачких веза довела је до открића Америке (1492) и поморског пута за Индију (1498). Колонизацијом новог континента и јачањем трговачких веза са Истоком дошло је до снажног развоја европске привреде и до стварања светског тржишта.

Колумбо открива „Индију“ пловећи на запад

О тешком и ризичном путовању Кристофора Колумба није остало много података. Свештеник Бартоломео де лас Казас унео је у своје обимно дело неку врсту дневника са пушовања. У њему су остале забележене невоље учесника, али и велико олакшање кад су, најзад, наишли на копно за које су веровали да припада Индији.

Среда, 10. октобра 1492. Курс је био запад-југозапад по 10 миља (шпанска миља 5,75 км) на сат… тако да смо, рачунајући и ноћ, превалили 59 миља; посади је речено само 44 миље. Овде се посада жалила надуг пут и није хтела да наставља даље. Адмирал (Колумбо) хтео…

View original post 758 more words

Учионица историје

Кортез заробљава владара Астека Монтезуму

Пошто су Европљани открили амерички континент, почели су на њему да освајају територије, да руше државне организације домородаца и постепено искорењују затечено становништво. Државу Астека, која се простирала на територији данашњег Мексика и на суседним областима, освојио је Шпанац Фернандо Кортез 1519. године и створио колонију „Нова Шпанија „. Један од учесника у његовим походима описао је, касније, у својим успоменама поступање Шпанаца према домороцима и њиховом владару.

„Када је Кортез ушао са својим заповедницима и пошто су били измењени поздрави, почео је овако говорити монарху: „Морам се веома чудити, милостиви господару, како сте ви као тако моћан владар, који се назива нашим пријатељем, могли заповедити својим часницима на обали Тузапана да се с оружјем у руци дигну на моје шпанске војнике и да се усуде да захтевају данак од места која стоје под заштитом нашега краља и господара. Не задовољивши се тиме…

View original post 875 more words