ЧЕСНИЦА

cesnica-recepti-slatka-cesnicaНа божићној трпези налази се чесница, која такође има симболично значење и подсећа на ноћ када су мудраци дошли на поклоњење. Марија им је понудила хлеб и отуда обичај да се на божићној трпези обавезно нађе чесница. Дрен који се ставља у чесницу симболизује здравље, а златник или новчић благостање.

ЧЕСНИЦА

http://www.detinjarije.com/bozicna-cesnica-na-12-nacina/

 

ВАНИЛИЦЕ

vaВанилице

500 г брашна
150 г путера
150 г масти
5 кашика шећера
2 жуманцета
1 јаје
1 лимун корица и сок
1 кесица ванилин шећера
по укусу џем
шећер у праху (за ваљање)

Миксером добро умутити маст, путер и шећер. Када је све пенасто умућено додати јаја, лимунов сок и рендану корицу лимуна, па опет мутити да се све сједини, а затим додати ванилин шећер и брашна по потреби, да се добије хомогена, али мекана смеса. Миксером умућену смесу пребацити на побрашњену радну површину и уз додатак још мало брашна умесити мекану јуфку.

Добро умешену масу оставити петнаестак минута у фрижидеру, покривену фолијом. Разваљати тесто (на пек-папиру), дебљине око 1 цм и вадити жељене облике.Са пек-папира одстранити вишак изрезаног теста, а облике пренети, са папиром, на плех да се пеку. Пећи око 5-7 минута на 170 степени  у претходно угрејаној рерни. Морају бити беле. Охлађене филовати и ваљати у прах шећер.

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/2146963/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B5+%D0%B7%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B5+%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B5+%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83!+.html

СЕНДВИЧ

1Нисам сигуран, да на свету постоји неко ко га не воли.Брзо и омиљено јело свих.Старих и младих.Сендвич.

Сматра се да је сендвич први пут писмено поменут 24. новембра 1762. године у дневнику енглеског историчара и политичара Едварда Гибона, где је овај описивао ручак на коме су служили комаде хладног меса, или сендвиче.
Не знамо како су се појавили тачни подаци о сендвичу. Постоји о томе неколико верзија. Према једној, лорд Сендвич је волео да игра карте, и то је радио сатима. Не желећи прекидати игру да би нешто појео, наредио је да му се донесе парче меса између два комада хлеба. Овако је било лако у једној руци држати храну, у другој – карте. Идеја се допала и његовим партнерима у картању, па су почели да наручују „исто што је и Сендвич“.
lordЏон Монтагју, четврти гроф од Сендвича, британски државник 18. века, живео је прилично дуго – 1718-1792. Своју титулу грофа је наследио од деде Едварда Монтагјуа, трећег грофа од Сендвича кад је имао десет година. Вршио је различите војне и политичке дужности. Био је генерални директор поште, први лорд морнарице и државни секретар Северног Департмана (тако се тада звало британско дипломатског представништво које се бринуло за односе са Русијом, Светом Римском империјом и Шведском.
Лорд Сендвич је подржавао капетана Џејмса Кука. Управо је он финансирао експедицију Кука за истраживање Тихог океана. Управо је, у част првог лорда морнарице Кук дао име откривеним острвима – Сендвичка (сада позната као Хавајска). Још неколико острва је названо по имену – Монтагјуа. Четврти гроф од Сендвича је остао упамћен, пре свега, захваљујући храни.
Друге верзије се придржава професор Николас Роџер, аутор биографије четвртог грофа од Сендвича: он сматра да је први сендвич направљен за радним столом.
Мисли се, такође, да је Џон Монтагју за време својих путовања по Средоземном мору видео како Грци и Турци једу лепиње са свим и свачим унутр њих и одлучио да уради то исто са хлебом и месом.

2
Сендвич није одмах стекао популарност. Било је потребно неколико деценија да сендвичи пређу океан и освоје Америку. Од „аристократског“ порекла, сендвич је постао права демократска храна.Колико данас постоји рецепата и варијација на тему сендвича нико не зна.

спутњик њуз

ПАЛАЧИНКЕ КРАЉА НИКОЛЕ ПЕТРОВИЋА

palacinke

Тесто:

2 јаја
100 г белог брашна
150 г кукурузног брашна
3 кашике уља
3 дцл млека
2 дцл киселе воде
прстохват соли
50 мл уља за пржење

За филовање:

50 мл меда
150 г млевених ораха

За прелив:

500мл црног вина
250г сувих шљива
30г шећера
цимет, каранфилић, ванилин шећер , и кашичица густина

nikola Никола Петровић-Његош је био књаз Црне Горе у периоду 18601910. и краљ у периоду 1910—1918.

Начин припреме

Умутити тесто за палачинке па их пржити на врло мало уља. За разлику од обичних палачинки, ове ваља испећи мало дебље и пазити да се не препеку (да остану бледуњаве), јер тако неће пуцати приликом филовања.

Печене топле палачинке се премажу медом и поспу орасима. За палачинку уобичајене величине довољна је мала кашичица меда и две кашичице млевених ораха.

За прелив су потребне суве шљиве, црно вино (може било које, мада препоручујемо полуслатко,), цимет, каранфилић, ванилин шећер, шећер и кашичица густина.

За 5 порција (10 палачинки), довољно је: 500мл вина, 250г сувих шљива, 1 ванилин шећер, 30г шећера (може и мед уесто шећера, само што се онда мед стави на крају у топао прелив, да би се избегло кување којим се сва својства меда губе) и кашичица густина размућена у мало воде.

Ставити шљиве да се кувају у 150 мл вина (немојте ставити сво вино одједном, потпуно ће испарити алкохол и неће се осетити на крају у преливу довољно), додати шећер, цимет и каранфилић по укусу. Кад су шљиве куване, додајте преостало вино и ванилин шећер, пустити да кува још минут – два па додајте онај размућени густин, прокувајте још пар минута и скините са ватре.Ставите на тањир филоване палачинке и прелијте преливом од сувих шљива.

БИФТЕК СТРОГАНОВ (Ф)

slika

Без сумње, бифтек „Строганов“ има француско порекло и многи стручњаци за историју кулинарства попут Даре Голдштајн, аутора књиге „Укус Русије“ (A Taste of Russia), слажу се да је чувени француски кувар и велики гурман, који је био у служби грофа Павла Стоганова, укусу свог руског послодавца прилагодио рецепт за француски говеђи гулаш тако што је у њега додао киселу павлаку (рус. сметану). Ново јело назвао је по грофу у складу са тадашњим обичајем да раскошна јела добијају имена аристократа. Од средине 19. века бифтек „Строганов“ постао је општепознато јело и добио је запажено место у књизи „Поклон за младе домаћице“ Елене Молоховец, руској „кулинарској библији“ предреволуционарног времена. Ово јело нашло се и у кувару L’Art Culinaire из 1891, а убрзо после тога и у Larousse Gastronomique, где се налази и данас.

После Револуције 1917. руско племство се расуло широм света, заједно са својим обичајима. Тако су и кинески кувари дошли у додир са бифтеком „Строганов“, али су га изменили: изоставили су киселу павлаку, додали своје зачине и служили га уз пиринач. Одатле су амерички војници рецепт донели у своју земљу током 1940-их. У САД се бифтек „Строганов“ служи уз тестенине са јајима, што није лоше, али су Американци рецепт донекле покварили због своје вечите тежње да користе готове састојке – тако су за припрему соса користили не баш привлачну мешавину крем супе од печурака и „Хејнз“ кечапа, уместо оригиналне комбинације која је освојила грофа Павла: кисела павлака јаког укуса, парадајз и сотиране печурке.

Састојци

  • 600 g бифтека, остављеног један сат у маринади од соја соса или вустер соса
  • 400 g шампињона, исечених на коцке и динстаних у маслацу и белом вину
  • 1 кафена кашичица сенфа у праху
  • 1 кафена кашичица шећера
  • млевени црни бибер
  • 1 кафена кашичица биљног уља
  • 1 средња главица ситно сецканог црног лука
  • 2 кафене кашичице парадајз соса
  • 4 кафене кашичице интегралног брашна
  • 80 ml белог вина или сувог вермута
  • 350 ml говеђег бујона
  • 120 ml киселе павлаке
  • 1 супена кашика сецканог першуна

1. Динстајте печурке на маслацу и белом вину и оставите са стране.

2. Помешајте сенф у праху и шећер са 2 кафене кашичице вреле воде док не добијете густу смесу.

3. У дубљи тигањ сипајте уље и загрејте док не постане врело. Месо извадите из маринаде, оцедите га и пропржите са обе стране док не добије смеђу боју. Оставите са стране.

4. Додајте црни лук, печурке, млевени бибер и 1/2 кафене кашичице крупне морске соли и пржите још 5 минута. Додајте парадајз сос и брашно и кувајте док поврће не упије арому.

5. Додајте бујон, вино и припремљену смесу са сенфом. Оставите да проври, и одвојте препржене комадиће од дна тигања.

6. Смањите температуру и кувајте док се сос не згусне (5 минута).

7. Одреске исеците по дијагонали на тање траке. У сос додајте исечено месо и његов сок и кувајте док бифтек не буде потпуно готов.

8. Тигањ уклоните са плотне и оставите да се охлади све док сос не престане да кључа. Додајте киселу павлаку и 1 супену кашику вина. Послужите са сецканим першуном.

Напомена: припрема класичног бифтека „Строганов“ не подразумева додавање зачина.Зачине можете додавати по укусу.Послужите са динстаним кромпирима и киселим краставчићима, црним вином, или са чашицом охлађене вотке – што би било по укусу грофа Павла!

Извор – Руска реч

РУСКА КУХИЊА

rРуска кухиња је веома разноврсна и врло храњива. Живина, месо чак и риба, праве се обично надевени неким богатим надевом који је у исто време пун витамина. Тесто се углавном једе у облику „пирога“ и “ пирошки“,  храњивим издашним надевом. У руској кухињи уместо супа постоје разноврсне чорбе, које се праве са запршком и разноврсним поврћем, а једу с киселом павлаком. Као додатак служи се једно од најомиљенијих руских јела – каша од хељде која је богата гвожђем. Печурке су такође веома заступљене. У руској кухињи видно место заузима поврће купус, лук, цвекла, шаргарепа, краставац и ротква. Све то неопходно улази у руски јеловник или у виду омиљених чорби или у виду засебних јела, као сто су „винигрет“ и „руска салата“, или у виду надева за пироге, рибу и живину. Ту су и „кисељи“, који се праве од разног воћа или кромпир брашна који сједињују или теста са сиром или воћем , најзад, чувено пиће „квас“.
Каше су можда најтипичније за руску кухињу. Готово свака породица једе за доручак гриз, пиринач, хељду, пшеницу или јечам скуван на води или млеку, као слатку или слану кашу. Каше се служе као обавезан додатак неким јелима.
Пирози и пирошке су најпознатије руско пециво. Праве се од киселог теста, са најразличитијим надевима. И један су од обавезних послужења на руским трпезама. На трпези се обавезно налазе и блињи,то су мале палачинке, наслагане једна на другу, уз које се служе црни и црвени кавијар, павлака или слатко од шумског воћа.

Рецепти http://ruskarec.ru/recepti

Чај  http://ruskarec.ru/articles/2012/12/17/oblik_srece_zvani_caj_18867.html

Вотка http://ruskarec.ru/articles/2013/01/09/votka_i_njene_tajne_19253.html