ВЕЛИМИР БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ

a

Велимир „Бата” Живојиновић ( 1933. —  2016) био је југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.Великан о коме не треба трошити речи, него гледати његове филмове.

Филмографија http://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-glumac-velimir-bata-zivojinovic-t16786.html

Инсерти из филмова

http://www.filmovi7.com/online/bata-zivojinovic-%E2%80%93-10-najboljih-filmova/

ХОЛИВУД И КОМУНИЗАМ

GWredscare

Сукоб Русије и Америке, „комунизма и капитализма“, увек на ивици Хладнога рата, у једном моменту, захватио је и сам центар филмске индустрије Холивуд. Колико је то било бесмислено, види се из следећих примера:

http://movielandgroup.blogspot.rs/2016/01/druga-strana-filma-holivudska.html

http://prolog.rs/Holivudska-crna-lista-article-10244.htm

Филм Трумбо (2015) http://filmoljupci.com/publ/filmovi/biografski/trumbo_2015/36-1-0-6442

 

Нушићева Министарка

aЖивана Стокић – Жанка ( 18871947) је била српска глумица, позната по тумачењу ликова из дела Бранислава Нушића.

Премијерним појављивањем у представи Брачне ноћи 1902. године освојила је публику. Од 1907. је у Осјечком казалишту, где је запазио и познати редитељ Бранко Гавела. Прекретницу је донело гостовање у Београду августа 1911, будући да је запазио управник Милан Грол.Наиме, убрзо је постала стални члан Народног позоришта где је играла Гавелине представе – Фигарове женидба, Сирано де Бержерак и Родољупци. На сцени Народног позоришта одиграла је више од стотину  улога као што су Тоанета у Уображеном болеснику, Дорина у Тартифу, Нера у Подвали…
Посебно запажене улоге одиграла је у Нушићевим делима – Ожалошћена породица, Пут око света, Уљез, Власт… Улогу Живке у Госпођи министарки Нушић је писао имајући на уму Жанку, а представа је доживела невероватан успех.

Бранислав Нушић је написао поводом стотог извођења представе „Госпође министарке“: „Драга Жанка, Ви и ја данас имамо малу, интимну светковину. Могу догађаји мењати режиме, могу се кризе завитлавати и обарати кабинете; Вас се кризе не може дотаћи, Ви остајете министарка, једина министарка, увек министарка“.

Са доласком рата њен боемски живот се променио. Жанка је уз остале болести, имала проблем са дијабетесом и набавком инсулина. Зато је током рата учествовала у позориштима „Весељаци“ и „Централи за хумор“, као и у програмима радио Београда, који је био под немачком управом, у емисијама „Весело српско поподне“ и „Шарено поподне“. Те емисије су ишле након читања вести и објава немачког команданта града, због чега ју је касније комунистичка власт теретила.
Жанка је изведена пред Суд за суђење злочина и преступа против националне части 3. фебруара 1945. године. После дужег већања, осуђена је на осам година губитка националне части.
Преминула је 1947. године.Сахрањена је на Топчидерском гробљу. Ковчег натоварен на воловска кола, био је сав у цвећу. Народ је клечао са стране, на тротоарима. По њеној жељи, на гробу је отпевана песма „Ој Мораво“.
Одлуком Окружног суда у Београду Жанка Стокић је рехабилитована 2009. године. Суд је утврдио да је Жанка Стокић у време почетка Другог светског рата била чланица Народног позоришта у Београду, да није била политички активна и да је изречена казна заснована на политичким и идеолошким разлозима.

Својој племенитој газдарици  Жанки Стокић споменик је подигла  њена кућна помоћница, са натписом: “Својој племенитој газдарици Жанки подиже овај споменик благородна Магда”. Културна јавност Србије се и касније у врло ретким ситуацијама сећала Жанке, њених улога и онога што је она значила за српско позориште. Њена глума је, међутим, као што је изјавила и Мира Ступица, ипак брани од заборава.

На иницијативу Мире Ступице,глумачка награда  “Велика Жанка” установљена 2003. године.

Жанкини монолози

Документарна емисија

Смрт Госпође Министарке

 

ПАВЛЕ ВУИСИЋ

paja3

Издвајан као непоновљива личност, гигант југословенске филмске и глумачке уметности, Вуисић је својом појавом, изражајним лицем, дискретном и лежерном глумом, те неком елементарном истинитошћу знао да надогради и лоше сценаријске предлошке. Као својеврсни особењак, све своје слободно време проводио је на Сави, далеко од друштвене и културне јавности.

Упоређивали су га са Жан Габеном, Орсоном Велсом и многим другим славним уметницима. Иначе, Орсон Велс је за Павла рекао да је већи глумац и од њега самог, да му завиди и да је он вулкан глуме. Од њега је на поклон добио шубару коју је славни холивудски глумац носио на снимању Битке на Неретви. Док је био у Југославији, Велс је редовно ишао у Кинотеку и гледао Павлове филмове.

Неколико пута је безуспешно покушавао да се упише на Академију за позоришну уметност.Иако није имао академију, постаје глумац који је толико презирао и ниподаштавао своју професију, а истовремено био непоновљиво успешан у њој и надасве вољен од публике.Није волео награде, није волео да напушта Београд и брод на реци Сави.Волео је друштво, кафану, реку, да се увек нешто догађа. Ујутро никад није знао где ће завршити и куда ће га ветар тог дана однети. Једино је знао куда ће кад је имао снимања, а то му је тешко падало.

paja

Осим што је био тежак човек, био је тежак и као сарадник. Међутим, нико ко га се сећа не каже да је био лош, већ просто није волео да глуми и ту професију је сматрао крајње неважном и небитном. Никада није изговарао текст како је написан, није прихватао своје материјално учешће у филму, непрофесионалност, губљење времена.

У лето 1988. године откривено је да је оболео од карцинома с којим се борио свега три месеца, а издахнуо је у својој шездесет другој години. Били су то месеци када му нико и ништа није одговарало. Престао је да одлази у кафане и умро у самоћи. Његова последња жеља била је испоштована, па му нико од колега није присуствовао сахрани. Отишао је у тишини. Без помпе. Оставио је дубок траг у филмској уметности у којој је био маестралан, а коју је подједнако маестрално презирао.

Павле „Паја“ Вуисић (Београд, 10. јул 1926 — Београд, 1. октобар 1988) српски глумац.

Приредила: Мони Марковић

Камионџије 

Шешир Професора Косте Вујића 

Филмогафија https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5_%D0%92%D1%83%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%9B

 

ОМАР ШАРИФ

Egyptian actor Omar Sharif (Michel Demitri Shalhoub) acting in Doctor Zhivago. Spain, 1965 (Photo by Mondadori Portfolio via Getty Images)

Омар Шариф (Мишел Демитри Шалхуб; 10. април 1932 —10. јул 2015) је био либанско-египатски глумац. Отац му је био из Либана, док му је мајка била јеврејка. Псеудоним Омар је узео по америчком генералу Омару Бредлију, док сама реч шариф на арапском значи „племство”. Омар Шариф је веома популаран глумац који је улоге налазио широм Европе и Холивуда.

Име мења током 1950-их. Иако је одгајан у духу хршћанства, преобратио се у ислам. До краја 1950-их постаје филмска звезда у Египту и брак са глумицом Фатен Хамама, склопљен 1955, доноси му потребни статус у друштву. Но, тек улогом у филму Дејвида Лина Лоренс од Арабије и Оскар номинацијом, Омар Шариф пробија своје име на холивудску и светску сцену. Три године касније, Леан му даје још једну незаборавну улогу у филму Доктор Живаго .Омар Шариф је био полиглота и течно је говорио енглески, арапски, грчки и француски.

Новембра 2005. године награђен је од стране УНЕСКО-а за допринос светском филму.

2

Филм Доктор Живаго 1965. http://filmovi.infopult.net/online-film/sa-prevodom/19-9673/Doctor-Zhivago-1965

 

ЧОВЕК СА ЗЛАТНИМ ПИШТОЉЕМ

1Широј гледалачкој публици је највише познат као Саруман у филмској трилогији Господар Прстенова.

saruman

Оставио је значајан печат код обожаватеља Ратова Звезда епизода II и III,као гроф Дуку.

dooku

Загриженим филмским зналцима, остаће упамћен као човек који је највише пута на филмском платну, утелотворио грофа Дракулу.

uncyclopedia.wikia.com

Лик Франсиска Скараманге ( Човек са Златним Пиштољем) остаје записан као један од упечатљивијих  негативаца у серијалу о бесмртном агенту 007.

007

Док ће га ретки памтити, у њему омиљеном филму Човек од Прућа.

Christopher Lee in Robin HardyÕs THE WICKER MAN (1973). Courtesy: Rialto Pictures/ Studiocanal

Он је легенда енглеског  и светског филма

сир Кристофер Ли (1922 – 2015)

Интервју http://cultofghoul.blogspot.com/2012/05/kristofer-li-ekskluzivni-intervju.html?showComment=1434024772242

АВАЛА ФИЛМ

AvalaАвала филм је филмска компанија у Србији основана 1945. године. Представља најстарију филмску компанију у бившој Југославији. Од 1947. године, када је произвела Славицу – први филм самостално продуциран у бившој Југославији – произвела је преко 400 документарних и 200 играних филмова, односно преко 120 копродкуција са филмским и ТВ-кућама из других држава.

1945. Тито оснива Авала филм у Београду, у том тренутку други највећи филмски студио у Европи. Убрзо се установљава жанр ”партизанског филма” чија је улога била легитимисање мита на коме почива нова Југославија.
Филмски град у Кошутњаку оснива се политичком директивом, а Тито лично именује првог директора комитета. Намера је била да се направи ”Холивуд истока” који ће моћи да произведе 100 филмова годишње у ратом опустошеној земљи. Неограничена подршка војске тадашњој филмској индустрији, учинила је могућим гигантске ко-продукције попут: Genghis Khan“, „Marco Polo“, „The Iron Cross“, „Kelly’s Heroes“,and „Quo Vadis“…).
1969. “Битка на Неретви” бива номинована за Оскара за најбољи страни филм. То је била продукција која је појам ”ратни филм” подигла на један нови ниво. За потребе снимања, срушен је прави мост преко Неретве, у реку је бачено 20 топова, 16 тенкова и камиона и око 5 тона осталог наоружања. Око 6.000 војника ЈНА провело је добар део свог војног стажа статирајући у грандиозним масовним сценама. Фикција је надмашивала реалност.
Дајући дозу гламура националним стремљењима, филмске звезде уживале су Титово гостопримство. Његови манири и начин живота омогућили су овом југословенском лидеру пролетеријата да на свом приватном острву, сафари парку, јахти и приватном биоскопу на отвореном угошћава звезде са холивудске А листе. Ричард Бартон је играо Тита, Орсон Велс четничког вођу, Јул Бринер партизанског диверзанта..

извор cinema komunisto Мила Турајлић

Филмови у продукцији АВАЛА ФИЛМА

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC

Ратко Дражевић

Филмски град продат http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:544716-Avala-film-prodat-filmski-umetnici-protestuju