ФУДБАЛ

fudbalЕнглеска, 1855. година оснива се први фудбалски клуб у свету, Шефилд.
1863. договорена су општа правила фудбалске игре и тада је фудбал одвојен од рагбија.Исте године створен је и први фудбалски савез.
1872. одржана је прва међународна утакмица између Енглеске и Шкотске, а 1888. основана је прва професионална лига са 12 клубова по двоструком бод систему.
1904. године створена је Међународна фудбалска организација, ФИФА, са седиштем у Цириху.
ФИФА успева 1930. године да организује ПРВО светско првенство у Уругвају.

Правила игре :
Утакмица траје 90 минута.Игра се фудбалском лоптом на правоугаоном игралишту с травнатом или вештачком подлогом. Голови су смештени један насупрот другом на крају уже стране игралишта. Циљ игре је убацити лопту у противнички гол било којим делом тела осим руком. Једино голман може у ограниченом простору, такозваном шеснаестерцу, играти руком. Победник утакмице је екипа која на крају утакмице постигне више голова ……

Светска првенства

https://jankucic.wordpress.com/

 

 

Advertisements

ДИЈЕГО АРМАНДО МАРАДОНА

Аргентина, фудбал,Божија рука,херој Напуља,дрога,Пеле или Марадона,Марадона или Меси.Све су то синоними за једној од најбољих, а истовремено и најконтроверзнијег фудбалера двадесетог века.

Дијего Армандо Марадона  је аргентински фудбалер,рођен 30. октобра 1960. Поделио је титулу најбољег фудбалера 20. века са бразилским фудбалером Пелеом.

Са 16.година дебитује за прволигашки тим.Тада је све почело.Неизбрисив траг ће оставити у аргентинском фудбалу и тиму Бока Јуниорс (стадион Боке Јуниорс данас носи име по Марадони).

1982. прелази у Барселону, а 1984. потписује за Наполи, са којим осваја два пута првенство Италије и Куп Уефа.Тамо су га обожавали више него Бога.

У периоду велике славе, Марадона је уназадио своју каријеру коришћењем кокаина.То ће негативно утицати на каријеру,као и гол који је постигао руком против Енглеске на светском првенству у Мексику 1986.-те године. Аргентина је освојила то првенство и постала првак света у фудбалу.

Марадона је то назвао Божија рука

Песма о Марадони

Голови

Југославија – Аргентина СП ИТАЛИЈА 1990.

http://fudbal.hotsport.rs/2014/06/30/na-danasnji-dan-pre-24-godine-jugoslavija-odbranila-penal-maradoni/

КРАЉИЦА СПОРТОВА

Кратка историја  ( ех ) Југословенске атлетике

http://www.strategija.org/sprint-kroz-istoriju-kraljice-sportova-na-tlu-ex-jugoslavije/

http://www.strategija.org/sprint-kroz-istoriju-kraljice-sportova-na-tlu-ex-jugoslavije-2/

http://www.strategija.org/atletsko-ludilo-u-geteborgu/

Вера Николић

http://www.strategija.org/cuprija-grad-atletike-1/

Фрањо Михалић

http://www.strategija.org/trka-karijere-franje-mihalica/

Ненад Стекић

http://www.strategija.org/skacite-kao-steka/

 

АДИДАС ПРОТИВ ПУМЕ

adolf-and-rudolf-dassler

Адолф Даслер ( Адидас ) Рудолф Даслер ( Пума) су рођена браћа из малог Немачког града Herzogenaurach у Баварској.Они ће заувек променити свет, својом спортском опремом.Ово је њихова прича.

Недуго након завршетка Првог свјетског рата њемачки војник Адолф Даслер се враћа  са ратишта у родни градић.Почиње да се бави израдом ципела. Пун ентузијазма почиње се занимати за спортску обућу и осмишљавати нове необичне моделе, један сасвим другачији дизајн…

Неколико година касније прикључује му се и две године старији брат Рудолф. Његов задатак је била продаја, а Адолфов дизајн. Ускоро пријављују  Фабрику обуће браће Даслер. За браћу почиње добро раздобље, боље него што су могли и очекивати те врло брзо постају службени добављачи неких репрезентација на Олимпијским играма 1928. у Амстердаму. Опремили су велики број атлетичара и на тај се начин ширили на међународно тржиште.

Доласком Хитлера на власт 1933. године браћа се придружују нацистима. Но то није било ништа необично јер ако си у то време желео радити и пословати морао си бити уз режим. Своју верност нису баш исказали 1936. године за време Олимпијских игра у Берлину. Црнац Џеси Овенс, који је тада освојио четири златне медаље под заставом Америке, носио је Адидас патике у својој победничкој трци.

Други светски рат их је раздвојио, а и производња опада јер ником у рату нису биле потребне патике.За време рата производили су чизме и противтенковско наоружање за Нацисте.

Нетрпељивост међу браћом постаје све већа.Разлози су бројни. Након завршетка рата, два се брата дефинитивно разилазе. Рудолф оснива властиту фирму и назива је Пума док Адолф своју назива Адидас са познатим логом три линије.

Након разлаза, некад сложна браћа до краја живота нису проговорила нити једну реч. Сахрањени су на истом гробљу али на најудаљенијим парцелама. Нико заправо не зна прави разлог свађе међу двојицом браће, као ни зашто су остали посвађани до своје смрти.

Филм  Адидас Против Пуме

http://www.popcorn.rs/adidas-vs-puma-2016

Документарни филм

 

 

МОМЧИЛО ТАПАВИЦА

s

Момчило Тапавица (Надаљ, 14. октобар 1872. — Пула, 10. јануар 1949) Србин који је први у историји наступио и освојио медаљу на Првим модерним Олимпијским играма 1896.године.

Тапавица се никада није такмичио под заставом Србије већ је представљао Аустроугарску којој је Надаљ и Војводина тада припадала. Због своје грађе и јаког тела пријављен је био у неколико дисциплина – атлетици (скок у даљ, скок мотком, бацање копља), рвању, дизању тегова и у тенису.

На Играма у грчкој престоници је одустао од атлетских такмичења.На тениском турниру изгубио је у  полуфиналу, па му је преостало да подели треће место, за које се тада по правилима није играло.У рвању грчко-римским стилом стигао је до поделе  4. и 5. места, а у дизању тегова је био осми са подигнутих 80 килограма иако је био првак Аустроугарске у тој дисциплини, али је доживео повреду и није могао да покаже сав свој таленат и борбеност.

Иако је медаљу освојио под заставом Аустроугарске, Међународна тениска федерација га води као југословенског тенисера који је освојио бронзану медаљу.

После Олимпијаде посвећује се архитекури.

Његове грађевине су :

Зграда Немачке амбасаде и државне банке Црне Горе. У Херцег Новом гради хотел „Бока“ ( срушен у земљотресу 1979. године) Зграда у којој се данас налази Матица српска у Новом Саду.

Током Другог светског рата борави у Новом Саду, а после рата одлази у Пореч, где ради на његовој обнови.Тамо ће и преминути.

Олимпијада 1896.

 

 

РАНКО ЖЕРАВИЦА

aaРанко Жеравица (рођен 17. новембра 1929. године у  Новом Милошеву — умро 29. октобра 2015. године у Београду) био је југословенски и српски кошаркашки тренер.

Тренерски успеси

Клупски

Првенство СР Југославије (1): 1995/96.
Куп Радивоја Кораћа (1): 1978.

Репрезентативни

  • Златне медаље
Олимпијске игре 1980. у Москви
Светско првенство 1970. у Љубљани
  • Сребрне медаље
Олимпијске игре 1968. у Мексику
Светско првенство 1967. у Уругвају
Европско првенство 1969. у Италији
Европско првенство 1971. у Немачкој
  • Бронзана медаља
Светско првенство 1982. у Колумбији

Биографија

http://www.ekapija.com/website/sr/page/257398/Ranko-%C5%BDeravica-istaknuti-ko%C5%A1arka%C5%A1ki-trener-Komunisti-su-mi-uzeli-sve-sem-lopte

Кошаркашка Кућа Славних 

Бићемо Прваци Света

 

ЛЕОН ШТУКЕЉ

LeonЛеон Штукељ (Ново Место, 12. новембар 1898Марибор, 8. новембар 1999) је био југословенски гимнастичар словеначког порекла, освајач прве златне олимпијске медаље за Краљевину Срба Хрвата и Словенаца (СХС).

Наступио је на седам великих такмичења и укупно освојио 20 медаља: 8 златних, 6 сребрних и 6 бронзаних. Само на олимпијским играма освојио је 6 медаља: две златне на Олимпијским играма у Паризу 1924, злато и две бронзе на Олимпијским играма у Амстердаму 1928 и сребро на Олимпијским играма у Берлину 1936. и тако постао најуспешнији је репрезентативац Југославије на Олимпијским играма.

Детаљније образложење Штукељове дугогодишње послератне маргинализације даје једино Максо Снудерл у свом ратном дневнику где износи информације која каже да је Штукељ за време рата био „у Новом Месту међу плавима “. Активни учесници рата у то време у Словенији били су,подељени на „црвене“ (комунисте и партизане),  „беле“ (домобране) и „плаве“ (четнике). Па тако из Снудерлових сећања произилази да је, уз др Александра Бајта, који је недавно то и сам признао у својој књизи, члан Равногорског покрета Драже Михаиловића био и Леон Штукељ.

Словенске новице“ наводе и следеће: „Великог гимнастичара и најуспешнијег спортисту свих времена социјалистичка власт је прецртала пошто је јавно говорио да му је срцу најближе одликовање Светог Саве које му је на прса прикачио краљ Александар Карађорђевић, затим због тога што није хтео у партизане, што..“.  Штукељ је непосредно по завршетку Другог светског рата био месец дана у затвору чекајући суђење. И у једном ранијем фељтону о њему написано је да је био затворен и да је судски процес, са прекидима, трајао чак две године. Било како било Леон Штукељ остаје запамћен као великан југословенског спорта.