БАРУТНА ЗАВЕРА или Енглеска у доба Анонимуса

maskaБарутна завера се догодила у Енглеској 1605.године за време владавине краља  Џејмса I Стјуарта.Стјуарти су шкотска краљевска породица. Владари из ове династије су седели на престолу Шкотске од почетка XIV века. Први Стјуарт који је понео енглеску круну био је Џејмс I.Био је  син трагичне шкотске краљице Марије Стјуарт и њеног другог мужа Хенрија Стјуарта лорда Дарнлија.

Склон уживањима, проводио је време углавном изван престонице у лову на јелене, борбама медведа, коњским тркама и гозбама. Државом је управљао путем преписке свраћајући у престоницу на свега неколико дана.Џејмс је често инсистирао на божанском карактеру краљевске власти и показивао мало слуха за политичке околности које су владале у Енглеској. Парламент, посебно доњи дом, био је свестан своје моћи и значаја. У Елизабетино време умео је да се супротстави монарху. То је доводило до сукоба између парламента и Џејмса I (касније и његовог сина Чарлса I).

Стјуарти су покушавали да владају сами без представничког тела.
Католичка вера у Енглеској формално није била забрањена али је положај католика био врло тежак, како због законских одредби које су их сводиле на грађане другог реда тако и због верске нетрпељивости протестантске околине.

Владавина Марије „Крваве“ продубила је јаз између протестаната и католика. Џејмс се одлучио за исвесне уступке у циљу јачања стабилности у држави. Католицима је дозвољено приватно исповедање вере под условом да се изјасне да су одани краљу а не папи. Ово је био мудро осмишљен потез јер се тиме број католика не би увећао. Остварење ове замисли показало се као неизводљиво због отпора и језуита и протестаната.
Већ фебруара 1604. године издата је прокламација којом је наређено свим католичким свештеницима да напусте земљу. Августа исте године, без владине наредбе, месне судије су повешале неколико католичких свештеника. Новембра се опет отпочело са глобљењем за одсуство са богослужења. Децембра наредне, 1605. године, откривена је Барутна завера што је довело до оштрих мера против католика.
Организатор Барутне завере био је Роберт Кетсби. Окупио је око себе своје рођаке и пријатеље Томаса Винтера, Томаса Персија, Џона Рајта и Гаја Фокса.

План је био да побију краља и чланове парламента, подигну устанак у Мидленду, докопају се краљеве деце Чарлса и Елизабете и поставе једног од њих на енглески престо. Заверу за убијање Џејмса сковали су 1604. године. Били су свесни да само уклањање краља не би значило коначан успех већ би можда и отежало преузимање власти јер би се држава нашла под управом парламента у коме су седели горљиви пуританци. Одлучено је да се побију и чланови парламента. То су мислили да изведу тако што ће зграда парламента у време када овај у краљевом присуству буде заседао бити минирана.
Маја 1604. закупили су зграду у суседству Вестминстерске палате и до децембра прокопали тунел до њених темеља. Ту су наишли на широк камени зид који их је знатно успорио. У једном тренутку зачули су буку изнад глава и преплашили се да су откривени. Испоставило се да се налазе поред оставе за дрва која се налази тачно испод Дома лордова. Перси, који је сам био члан парламента, успео је да марта 1605. године оставу добије под закуп. У ту просторију Фокс је довукао (20) 36 буради барута и преко њих наслагао гвоздене полуге како би разорио таваницу. Све је то прекривено огревним дрветом и угљем. Потом су се завереници разишли на шест месеци чекајући заседање парламента. За то време текле су припреме за устанак који би букнуо одмах по вести о експлозији.Број завереника се увећао за још 8 људи. Један од њих, Френсис Трешем , послао је писмо упозорења своме рођаку, католику и члану парламента, лорду Монтиглу , не одајући при том своје саучеснике. Монтигл је писмо 26. октобра показао премијеру Солсберију, а овај је о томе обавестио краља. Дан уочи отварања парламента, 4. новембра 1605. године, две групе су пажљиво претражиле зграду. Једна је пронашла Фокса а друга бурад са барутом. Фокс је на време био упозорен да је завера откривена али је ипак одлучио да остане и изведе оно што је наумио. Жестоко се борио пре но што је савладан. Кетсби и другови су без обзира на то што атентата није било, покушали да дигну устанак. Само неколицина људи им се придружила. Католици су им застрашени затварали врата а протестанти су кренули да их прогоне. Духом клонуле побуњенике сустигла је потера. Кетсби је са неколицином погинуо а остали су, многи тешко рањени, доведени пред суд. Судио је Едвард Кок. Трешам је умро у тамници док је 8 завереника погубљено. Барутна завера остала је дубоко усађена у традицију и католика и протестаната. Одлуком Парламента, 5. новембар је обележаван као дан спасења нације који је, уз свечаности праћене ватрометом, празнован све до половине XIX века. Са друге стране, код католика постоји прича да је приликом Гарнетовог погубљења његова крв чудотворно осликала сламу коју је попрскала.
Гај Фокс је ухваћен и осуђен на смрт.
Убиство је требало да буде изведено на веома окрутан начин – половичним вешањем и сечом тела на четири дела.
Фокс је успео да скочи са вешала и сломи врат, тако да није доживео окрутност другог дела смакнућа.
Ипак, тело му је расечено и послато у разне делове краљевства као опомена другима.
Данас је Гај Фокс симбол отпора властима. Његов лик приказује се као позната „Анонимус“ маска у борби против интернет цензуре.

До тога је дошло захваљујући стрип писцу Алену Муру који је осамдесетих објавио графичку новелу „V for Vendetta“ – причу о будућности у којој је Британија под тоталитарном владавином.

АКТА http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%9A%D0%A2%D0%90

Иза маске http://www.nadlanu.com/pocetna/info/vesti/5-novembar-Sta-je-iza-maskirane-borbe-protiv-tiranije.a-156575.295.html

Барутна завера – Gunpowder Plot

Advertisements