Др Владан Ђорђевић

vladanДоктор Владан Ђорђевић је засигурно једна од најзначајнијих и најинтересантнијих личности старог Београда. Због свог бурног темперамента каријера му је била пуна успона и падова. Чврстог карактера и бескомпромисан, често је био на мети моћника ондашње Србије. Рођен је 21. новембра 1844. године у Београду у ком је живео до своје седме године када му умире мати, а отац одлучује да пређе у Сарајево и тамо отворио прву европску апотеку, а сина упише у српску школу.
Краљ Милан га је поставио за дворског лекара, а доктор Владан је младом краљу врло отворено указао на недостатке у његовом образовању. “Ви нисте довољно образовани за свој позив. Требало би да учите ако желите да вам се свет не смеје.” Милан је прихватио сугестију и доктор Владан је почео да му предаје антропологију, националну економију, психологију и социологију. У међувремену, доктор Владан је писао уџбенике, основао Српско лекарско друштво, „Архив” – познати часопис тог друштва, Српски црвени крст и чувени књижевни часопис “Отаџбина”.
На њега су били љубоморни не само министри, него и краљица Наталија, која је исцепала указ којим је био унапређен за пуковника. Није га трпео ни митрополит Михаило, с којим се јавно прегањао, а политичаре је толико нервирао да га скоро нико није хтео у своје друштво. Да би му се осветили довели су га на место председника општине. Он је ту разјурио бирократе и протекционаше, ударио основе београдској канализацији и водоводу, основао Ново гробље, уредио кеј уз Саву и увео осветљење фењерима, што је захтевало нове издатке и нови прирез. То је изазвало нове повике на несносног човека који војном дисциплином уређује цивилне ствари. Био је министар просвете, привреде, споњних послова и премијер у влади Обреновића. градоначелник Београда, српски посланик у Атини и Стамболу.
Један од његових савременика, рекао је за њега, да је „био у Србији све, осим краљ и патријарх“, додајући и то да је у појединим моментима био „краљ – краљу и патријарх митрополитима“.
Умро је 31. августа 1930.године у Бадену крај Беча, а сахрањен, по својој жељи реченој за живота, на Новом гробљу у Београду, поред супруге Паулине и деце Милана и Маре.

 

Advertisements