БОРАЦ ПРОТИВ АПАРТХЕЈДА

mНелсон Мандела (1918- 2013.) рођен је 18. јула 1918. године у једном селу у близини Умтате.Рођен је у краљевској породици, која је припадала племену Тембу. Ипак, он је био задивљен судским процесима племена и у њему се јавила жеља да постане адвокат. Приче старих припадника племена о ратовима у којима су бранили своју отаџбину, подстакле су га да сања о томе како ће и он дати допринос у борби за слободу свога народа.
Мандела је своје другове задивио дисциплинованим радом и преданим напорима, те је 1947. године изабран за генералног секретара Лиге младих. Преданим радом, кампањама у самој основи, те изреком Инyанисо (Истина) лига младих могла се надметати и за водећи ниво самог АНЦ-а.
Подстакнута победом националне партије 1948. године, до које је дошло због апартхеида у самој основици друштва, Лига младих инспирисала је акцијско деловање које је бојкот, штрајк, непослушност грађана и несарадњу означило својим оружјем, што је прихваћено као званични програм АНЦ-а.
6. априла 1952. године АНЦ је позвао на масовни протест због прославе 300-годишњице доласка првих европских досељеника у Кап. Мандела је путовао кроз целу земљу да би организовао ове протесте. Због свог рада у току ове кампање изведен је пред суд, осуђен на девет месеци затвора и присилног рада. Осим тога добио је и забрану учествовања на било каквој јавној манифестацији у трајању од шест месеци након издржавања казне, и његова дозвола боравка ограничена је само на Јоханнесбург. Управо у ово време он је завршавао студије, те је добио звање адвоката. У другој половини 50-тих година окренуо се борби против искориштавања рада, Закона о пасошима и сегрегације „отворених“ Универзитета. Већ рано он је открио да Бантустан – политика заправо представља привредни апсурд. Њему је било сасвим јасно да ће врло брзо доћи време масовних ограничења, политичких прогона и полицијског терора. 50-тих година Мандела је био жртва различитих форми притиска и тлачења. Био је хапшен и затваран.

Pan African Freedom Movement of East and Central Africa, а у другим земљама су га такође срдачно прихватили. Кратко након повратка у Јужну Африку Мандела је ухапшен. Оптужба је гласила: Позив на илегални штрајк и излазак из Јужне Африке без важећег пасоша.
На крају овог судског процеса Мандела је осуђен на пет година затвора. Док је одслуживао ову казну, позван је пред суд и у току Ривониа-процеса оптужен је за саботажу. Мандела је осуђен на доживотну робију и први део своје казне одслужио је у злогласном Робен Исланд затвору, који се налазио седам километара од обале  и имао је највише мере сигурности. Још у затвору он је одбијао помиловање и укидање изречене казне.  Од њега се тражило да призна Банту-политику, његов одговор је био, да затвореници не могу склапати никакве уговоре и да само слободни људи могу преговарати.
11. фебруара 1990. године ослобођен, Мандела је одмах почео са радом да би постигао циљеве које је себи зацртао пре четири деценије.1991. године на првој Годишњој конференцији АНЦ-а, након што је он то 1990. године одобрио, Мандела је именован за председника.
Нелсон Мандела се никада није двоумио по питању демократије и једнакости. Упркос провокацијама, он никада на расизам није одговорио расизмом. Његов живот је инспирација за све оне у Јужној Африци и у целом свету, за све оне који живе потлачени или као грађани другог реда, за све оне који желе то да победе.
1993. године Нелсон Мандела је добио Нобелову награду за мир, а 1994. године након првих општих избора у Јужној Африци постао је председником Јужне Африке. 1999. године он се повукао из политичког живота.Мандела је 2008.године постао почасни грађанин Београда.

rasizam.blog.rs

Advertisements