МИКИС ТЕОДОРАКИС

mikisМикис Теодоракис рођен је 29. 07. 1925. године на оству Хиос. Породица се 1939. године сели у Патру где Микис стиче средњошколско образовање. Учлањује се у хор и добија своју прву виолину. У том периоду настају његове прве композиције. Уследио је Други светски рат у коме је млади Теодоракис имао значајну улогу. Учлањује се у Националистичку омладинску организацију и почиње да помаже повређенима у атинској болници. Ратне 1942. године објављује своју прву збирку поема „Сиао“. Велики успех доживљавају његова химна „Касиани“ као и „Песма о капетану Захариасу“ која је настала као обрада једне познате грчке поеме. Микисова песма постаје знак отпора према окупатору. Већ 1943. године бива ухапшен по први пут због напада на италијанског официра. У затвору се сусреће са марксистичком теоријом и постаје члан Комунистичке партије. Због претње од новог хапшења, породица га шаље у Атину. Ту постаје члан ЕПОН-а ( Уједињене омладинске грчке организације).
Такође, почиње студије на Атинском Конзерваторију. Ипак, проблеми са властима се настављају 1946. године када Микис бива на челу великих демонстрација на улицама Атине. Бива ухапшен и мучен, а та страница његовог живота завршава се са фрактуром лобање и редукцијом вида на десном оку. Уследили су догађаји који ће му заувек променити живот. Као члан Комунистичке партије, нашао се на страни „црвених“ за време Грађанског рата. Ухапшен је и протеран на острво Макронисос где је, по одлуци владе, формиран „центар за ре-едукацију“ за све оне који су били заражени „црвеним вирусом“. Своју „Прву симфонију“ посвећује жртвама братоубилачког рата. Након страшне тортуре на Макронисосу, отац успева да издејствује да га прогласе инвалидом и да настави своју „војну службу“ као музичар. И поред свега што га је снашло, 1950. године завршава Конзерваториј. Војску напушта 1952. године када се сели у Атину и постаје музички критичар. Пише музику за своја прва два балета, а 1953. године и филмску музику. Добија стипендију и наставља студије у Паризу. Ту почиње његова интернационална каријера, а многобројне награде из тог периода то потврђују. Након повратка у Атину, постиже велику популарност својим обрадама познатих ребетико песама. Започиње његов политички ангажман, а 1964. године бива изабран за посланика у  Парламенту. Исте године настаје и сценарио за „Грка Зорбу“. Био је растрзан између политичког и културног живота.
Наиме, доласком хунте на власт, Микис постаје члан подземља. Због свог снажног отпора хунти, држава доноси посебан декрет којим се забрањује јавно извођење свих његових дела. Заједно са пар пријатеља покреће часопис „Неа Еллада“. Бива ухапшен и заједно са супругом и двоје деце прогнан. Накнадно бива пребачен у концентрациони камп Оропос. Захваљујући Међунардном покрету солидарности и великом броју уметника који су се заложили за њега, казна му бива преинаћена у изгнанство од 1970. године. Након изгнанства, наставља да се бори против тираније и хунте у Грчкој. Одржава хиљаде концерата широм света и постаје национални симбол борбе против диктатора.
Његов повратак у Грчку 1974. године пропраћен је веома бурно јер је дочекан као херој. Исте године, Микис одржава и свој први концерт у Атини након седам година. Наставља своју успешну уметничку каријеру, а више пута је био биран и за посланика у Парламенту. Велико признање била је и Лењинова награда за мир која му је додељена 1983. године. Четири године после, са турским композитором Зилфијем Ливанелијем, оснива Грчко – Турско Друштво Пријатељства. Исте године објављује први дио своје аутобиографије „Путеви Архангела“. Такође, носилац је „Ордена легије части“ Републике Француске и почасни је грађанин Новог Сада. Из захвалности за указану му част, Микис Теодоракис је поклонио „Српском народном позоришту“ нотни материјал и права за извођење балета „Грк Зорба“.
Његову блиставу музичку каријеру краси више од 1000 песама, циклуса песама, балета, опера, симфонијских дела и каната и ораторијума. Неке од најлепших грчких песама икада су: „Сто перигали“, „Каимос“, „Агапи моу“, „Априлис“…Светску славу донeо му је рад на филмској музици за филмове: „Zorba the Greek“, „Z“ и „Serpico“.
Један је од ретких који је стао у одбрану Србије за време НАТО агресије. Остао је упамћен његов говор на атинском тргу Синтагма којим је показао став Грчке по питању бруталног напада на Србију.

serbiangreek.in.rs

Advertisements