ПАЛАЧИНКЕ

p1

Упућени тврде да је данашње палачинке смислио кувар папе Гелација Првог кад је 2. јануара 492. године у Ватикан дошло толико ходочасника да је понестало хране, а нашло се само јаја и брашна. Новооткривена посластица освојила је Европу.Састојци од којих су се правиле палачинке су били брашно, кукуруз, кромпир, печене су на камењу, огњишту, да би тек на крају дошао тучани тигањ у који се само сипа уље а после печења добро обрише без употребе воде.

 Историја спремања палачинака, води нас још у доба Латина, када је рецепт са ратовима прешао у руке Француза који су основне палачинке спремали у виду данашњих галета, односно колача од јаја.Рецепт за галете се пребацује у Енглеску и тамо се почиње спремати без јаја, где га обичан народ почиње јести као хлеб од црног брашна.Без надева.

На дворовима се рецепт усавршава додавањем јаја и млека и спремањем у посебним посудама, претечама тигања са меким, белим брашном.Прва палачинка се у Енглеској служила са месом, преклопљена по пола, као комплетан оброк.

Француски кувар Симон Ентил, рецепт пребацује назад у Француску, који се од тада сматра претечом свих врсти палачинки. Сама реч палачинка настала је од мађарске реци палачинта, а ова из румунске плацинта,  то је дошло из латинског плацента, од грчког плак, генитив плакос, у значењу „плоча“. Замена суфикса -та нашим суфиксом -ка налази се и у бугарској палачинки.

p2

Данас се палачинке служе и слатке и слане и има их у више форми. Основни рецепт се ширио и обухватио целу Европу па је дошао и до Русије, где се палачинке зову блињи.Италијани их зову crespelle, Израелци blintzes, Грци галете.Сви ти рецепти су прилагођени форми и кухињама тих регија. Они који се озбиљно баве гастрономијом и историјом кулинарства говоре о стотинак различитих врста палачинки. Крајем 19. века, кувар једног ресторана у Монте Карлу припремајући палачинке са коњаком,  натопио је намерно пићем специјалитет, ватра је ту доспела сасвим случајно и после преживљеног страха настале су палачинке „а ла сузет“.

За палачинке се везује и празноверје: на Нову годину, ваља да у руци, којом бацате увис и окрећете палачинке, држите новчић, па ако новчић не испадне, целе године ћете имати новца. Успешно бацање палачинки везује се и уз прорицање: наводно је Наполеон пре сваке битке сам пржио и окретао палачинке. Ако би му која испала, освајач је кретао у бој пун мрачне стрепње. Кад је, пекао палачинке под Москвом, успешно окренуо четири, а пета му је пала на под, после пораза је рекао: „То је она пета палачинка!„“

Advertisements