РАЈКО МИТИЋ

mitic

Рајко Митић је рођен 19. новембра 1922. у Долу крај Беле Паланке. Детињство у Београду је почео у вагону, где је његов отац железничар Витомир добио привремени смештај. Прве странице своје каријере је исписао у малом клубу који се звао Кошутњак и чије се име сачувало у нашој фудбалској историји само зато што је у њему почео – Рајко Митић. Већ 1938. се обрео у Београдском спорт-клубу, који је у то време био без премца најбољи у држави. Други светски рат је пресекао нормалне животне токове, па и фудбалске. Рајко Митић је у време окупације постао првотимац БСК-а и један од његових најбољих играча. На жалост, тада није било великих међународних утакмица, репрезентација није постојала, није се играло ни државно првенство.

Други светски рат је зауставио његов спортски развој, али од 1944. године,као борац инжињерске бригаде НОВЈ (заједно са Ђајићем и Језеркићем),наставља да игра, да би од оснивања Црвене звезде, 4. марта 1945, био њен први капитен. Прва Звездина звезда, први њен капитен, родоначелник јединствене клупске традиције на свету. Нису узалуд навијачи преклињали и боготворили узвикујући „Рајко, мајко!”.

До 29. новембра 1958. и финала Купа Југославије у коме је Звезда победила Вележ с 4:0 одиграо је за свој клуб 572 утакмице (од тога 231 првенствену и 39 у Купу Југославије) и дао 262 гола. Звездин поход ка трофејима је почео освајањем националног купа 1948, што је екипа коју је предводио Митић поновила и 1949. и 1950. После та три узастопна тријумфа у купу следиле су четири титуле првака државе (1951, 1953, 1956. и 1957).

Ни репрезентација годинама није могла ни да се замисли без њега.Посебно је запамћен његов гол Енглезима, уочи Светског првенства 1954, када смо савладали репрезентацију „колевке фудбала” с 1:0. С олимпијских игара у Лондону 1948. и Хелсинкију 1952. има сребрну медаљу. У Финској су он и цела репрезентација имали своје „више од игре”, двобој са СССР у јеку сукоба Тито – Стаљин. Прва утакмица је после нашег вођства од 5:1 и продужетака завршена 5:5, а у другој смо, одиграној такође у вароши Тампере, победили с 3:1. На обе је Рајко Митић био и стрелац.Био је капитен и члан незаборавног тима из Финске, који је свих шест утакмица одиграо у непромењеном саставу: Беара, Станковић, Црнковић, Чајковски, Хорват, Бошков, Огњанов, Митић, Вукас, Бобек, Зебец.

Два пута је учествовао и на светским првенствима. У Бразилу 1950, на тек саграђеној Маракани и пред 200.000 гледалаца, имали смо пех да у групи будемо с домаћином, највећим фаворитом на шампионату. Изгубили смо с 2:0, али многи сведоци тог меча тврде да би исход вероватно био другачији да је у нашем тиму од првог минута био и Митић. Он је, наравно, био у саставу, али је приликом изласка на игралиште ударио главом у метални поклопац тунела и због лекарске помоћи је пропустио првих десетак минута. Његово одсуство је психолошки утицало на наше репрезентативци, па су Бразилци врло рано постигли гол. У Швајцарској 1954. нам се испречила Западна Немачка, коју смо надиграли, али не и победили, па је она отишла даље и постала – светски првак.Од дреса репрезентације опростио се 29. септембра 1957, против Румуније (1:1) у Букурешту. Имао је 35 година.

По завршетку играчке каријере Митић је постао „технико” Звезде, где је наставио по старом обичају – да осваја трофеје. У тој улози је свој клуб довео до титуле првака 1959, 1960. и 1964. и пехара у купу 1959. и 1964.

Од 1966. је поново у репрезентацији, прво као члан селекторске комисије, а од 23. априла 1967. као селектор. И на тој дужности је постигао један од највећих успеха у историји нашег фудбала. Југославија је 1968. постала европски вицешампион. Његова млада екипа, у којој је половина тек започела каријеру репрезентативца, оборила је у полуфиналу на обе плећке светског првака Енглеску с 1:0. У финалу је због сплета несрећних околности испустила победу (1:1) против Италије, која је као домаћин искористила поновљену прилику (2:0). Због коректне игре остао је упамћен као велики џентлмен фудбала.

По повлачењу с дужности селектора, 18. новембра 1970, Рајко Митић се запослио у „Темпу”, илустрованом спортском недељнику, који је издавала „Политика”, као коментатор. Његова стална рубрика „Седам дана” читала се с изузетном пажњом, јер је мишљење Рајка Митића за сваког било драгоцено. Преминуо је у Београду 2008.године.
ЗВЕЗДИНЕ ЗВЕЗДЕ

zvezde

Рајко Митић

http://www.srpskoblago.rs

Advertisements