ЧОКОЛАДА

Постоје археолошки докази да је пре 2600. година у Олмеци кувана чоколадна смеса, што чоколаду уврштава међу најстарије напитке познате човеку.
Многи докази говоре да су пре 14 векова Маје и Инке пили пиће звано Hocoatl, прављено од зрна какаоа. Маје су чак и обожавале Ek Chuah-a, бога какао напитка, тј. чоколаде. Какао је одувек био изузетно цењен и представљао је праву драгоценост.
Касније, у астечкој култури, у магичном какаовом пићу смело је да ужива само свештенство и племство. По тадашњем веровању чоколадни напитак је уливао мудрост и моћ, па је редовно био коришћен и у религијским ритуалима. Ратници су пре битке такође пили Hocoatl, јер су веровали ће им дати божанску снагу и издржљивост.Астеци су овај чоколадни напитак пили топао и без трунке заслађивача, али су додавали зачине попут ваниле и чилија, а понекад и веома цењени кукуруз. Обичан народ у доба Астека је какао зрна користио као највреднији новац.
Вековима касније, од божанског ратничког пића Европљани ће направити слаткиш, који ће променити тековине модерне цивилизације.
Са својих путовања по Јужној Америци Кристофер Колумбо је на шпански двор донео и семе какаоа, које тада није побудило никакво занимање. Тек ће шпански конквистадор Хернан Кортез на својим освајачким походима у Јужној Америци пробати Hocoatl , који му је понудио астечки владар Монтезума у огромним златним пехарима. Одмах затим, наишавши на плантаже какаоа, шпански конквистадори су уочили практичну страну узгоја ове биљке – производњу новца.
Одушевљен идејом да новац расте на дрвету, Кортез је у име Шпаније засадио прву какао плантажу и вратио се у Шпанију на двор краља Карлоса , доневши чоколадни напитак и опрему за његово припремање.
Шпански војници су први у Европи почели да припремају чоколаду, додавали су јој шећер и цимет, али су је и даље припремали као пиће.
Иако добро чувана, тајна овог напитка није могла дуго да остане скривена. Магија чоколадног напитка се брзо проширила „старим континентом“, обузимајући прво властелу и племиће. Најелитнија господа на дворовима носила је чоколаду у сребрним и златним џепним кутијама.
Чоколада какву данас познајемо је настала захваљујући Холанђанину Конраду Ј. ван Хоутену, који је 1828. године патентирао хидрауличну пресу за дробљење зрна какаоа, из којих је настао какао прах. Енглез Џозеф Фрај је 1847. открио како да такав какао прах помеша са шећером и растопљеним какао маслацем. Тако је настала прва готова чоколадна посластица, која је стекла велику популарност широм света. Швајцарац Даниел Петер је експериментисао с млеком као састојком у чоколади и 1875. године направио прву млечну чоколаду. Као врхунски мајстори у прављењу чоколаде, Швајцарци су усавршили њену производњу и 1879. године Рудолф Линдт („Линдт“ је једна од најпознатијих фабрика чоколаде) је направио чоколаду која се топила у устима, у којој данас сви радо уживамо.

Хронологија

2000. п.н.е. Амазон:
Настао је какао од кога се прави чоколада, сматра се да води порекло из Амазона још од пре 4000 година.

600. Цивилизација Маја:
Реч чоколада долази од речи Маја xocoatl што значи “горка вода”. Код Маја, какао плод симболизује живот и плодност…Зидови њихових палата осликани су какао плодовима.Веома рано су људи у Централној Америци употребљавали какао зрно као средство плаћања.

Астеци од какаа праве хладно и горко пиће звано cacahuatl,Шећер је био непознат Астецима, додавали су разне мирођије као ароме, чак и љуте папричице па и брашно!

1492. Колумбов тријумфалани повратак из Америке:
Краљу Фердинанду и краљици Изабели презентиране су многе непознате и дивне ствари… као и неколико тамно браон зрна која су изгледала као бадем, али нису привукла њихову пажњу.

Eрнан Kортез, који је освојио део Мексика 1519. пробао је какао али није био нарочито одушевљен, много више га је интересовала вредност какао као средства плаћања. Одмах је какао плантаже прогласио Шпанском јурисдикцијом, и започео гајење.Шпанац је помешао какао са шећером, ванилом, мирисним орахом, каранфилићем, бибером са Јамајке и циментом.Шпанци су тајну чоколаде чували око 100 година од остатка света!

1544. Доминикански монаси:
Шпански калуђери којима је био поверен процес обраде какао зрна, најзад су одали тајну. И не задуго после, чоколада се проширила широм Европе као деликатес, здрава храна. Какао зрно се још увек употребљавало као новац.
За 200 зрна могао се купити ћуран, 100 зрна је била дневница стражара

1662. Рим има друго мишљење:
Римска црква је прогласила чоколаду за магијски напиткак, “чоколадни напитак није за употребу”. Али конзументи нису придавали значај, чоколада постаје помодна роба. Само за време Ускрса допуштено је конзумирање чоколаде.

1730. Масовна производња:
Појављивањем парне енергије убрзава се механизам прераде какаа. Цена какаа пада на ондашњих шест долара по килограму.

1765. Прва фабрика чоколаде у Америци:
Али су зато већ за десет година направили прву фабрику у свету, негде око Нове Енглеске.
Гледано у светски оквирима производња чоколаде се најбрже развија у Америци.

1875. Почиње ера млечне чоколаде:
После осам година експериментисања, Даниел Петер из Шваjцарске понудио је тржишту прву млечну чоколаду. Хенри Нестлé је унапредио производњу млечне чоколаде применивши свој изум – кондезовано млеко.

Филм Чоколада chocolat-2000-video_fda74f128.html

Филм Чарли и фабрика чоколаде charlie-and-the-chocolate-factory-2011-video_dc57a44f6.html

Advertisements

One thought on “ЧОКОЛАДА

  1. Zdravo 🙂 Ja bih molila nekoga ukoliko dođe do ovih informacija, da objavi u kakvim su se ritualima koristili čokoladni napici kod Maja, i šta se verovalo da proizilazi iz njihovog konzumiranja? kao i neki recept, hvala :)))

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s