ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕС

06. октобра 1883. године на свом првом путовању, путнички воз Оријент Експрес, стигао је од Париза до Истанбула (пролазио је кроз Француску, Немачку, Аустрију, бившу Југославију, Румунију, Бугарску и Турску, до чијег је главног града престао да саобраћа још 1977.године)за само 78 сати.На овом путу прошао је и кроз Београд.
Оријент Експрес је један од најславнијих возова у историји железница. Постао је синоним за луксузно путовање возом. При укрцавању путнике је дочекивао ливрејисани стјуарт, који би их отпратио до купеа и бринуо о њима током читавог путовања. Није се жалио новац за предиван кристал, пробрану гастрономску понуду и првокласна вина… Спаваћа кола имала су кабине за двадесет путника и два тоалета с простором за умивање. Био је обезбеђен чак и сапун, што је био необичан луксуз за оно доба. Током вожње за путнике је на многим станицама био организован и свечани дочек, а званичне добродошлице биле су приређиване на станицама у Бечу и Будимпешти.
Возови су спајали вагоне за спавање и ручавање, који су били познати по одличној храни и специјалитетима. На њему је било свега што је симболизовало богату буржоазију, пословне људе, дипломатију и племство.
Посебно за путнике Оријент Експреса, у Истанбулу је, недалеко од станице Сиркечи, саграђен и луксузни хотел “Оријент Експрес”.
Немачка је потписала капитулацију у железничком вагону(који је некада био део Оријент  Експреса) у француском месту Компијењ, 11. новембра 1918. године.Касније је Хитлер од Француза захтевао да на истом том месту потпишу капитулацију 1940. године. Данас је овај вагон споменик-музеј у Компијењу.За време Другог светског рата, због честих диверзија пруге на Балкану, саобраћај је био заустављен.Године 1951. поново је успостављен саобраћај, али су се на границама комунистичких земаља вагони мењали вагонима државе кроз коју је воз пролазио.Најпознатије дело је роман Агате Кристи, “Убиство у Оријент Експресу”, по коме је снимљен и истоимени филм, као и други филм из серијала о Џејмсу Бонду из Русије с љубављу” .

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s