МЕРИЛИН МОНРО

Позната глумица рођена је као Норма Џин Мортенсон 1. јуна 1926. године у Лос Анђелесу. Своје детињство и тинејџерске дане провела је углавном по сиротиштима, јер ју је отац оставио, а мајка јој је, релативно брзо после порођаја, послата у болницу за ментално оболеле особе. Од 16. године ова глумица је користила мајчино презиме Бејкер јер је сазнала да јој се отац није презивао Мортенсон. Године 1942. удаје се за Џејмса Доертија, радника у фабрици авиона. Убрзо се и она запошљава у истој фабрици, али само накратко, јер бива позвана да ради као модел у локалном модном часопису. Разводи се и одлази у Холивуд да би покушала да ради као глумица, јер су је на то наговарали у часопису за који је позирала. У почетку је имала скромне споредне улоге и није брзо напредовала. У пролеће 1945. постала је позната као „сан свих фоторепортера“ и 33 пута се појавила на насловним странама великих магазина. Ускоро ју је открила фабрика снова Холивуд. Рођена је нова звезда, а анонимна Норма Џин променила је име у Мерилин Монро. Ипак, ни тада није била срећна: „У Холивуду ти плаћају хиљаду долара за пољубац и 50 центи за твоју душу“. Тек 1950. године, улоге у два филма која су доживела солидан комерцијални успех избациле су је у први план. У периодима када није добијала улоге позирала је обнажена за календаре. Мерилин Монро је почела филмску каријеру где је уз помоћ агената почела да ради на свом глумачком умећу и на промени имиџа. Упркос томе, отпустили су је после улоге у којој је имала само једну реплику.  У следећем филму Мерилин је само прошетала. „Срећна љубав“ је настао у сарадњи са браћом Маркс, а критика је била веома благонаклона према појави младе плавуше.
Холивуд је почео да прича о Мерилин Монро. Прва значајнија улога била јој је у филму „Џунгла на асфалту“ у режији Џона Хјустона, који је био веома задовољан њеном глумом. Њена каријера је процветала, а статус плаве секс бомбе потврдио се после филма „Мушкарци више воле плавуше“. Низао се хит за хитом: „Како се удати за милионера,“ „Седам година верности,“ „Аутобуска станица,“ „Неки то воле вруће“.
У 26. години Мерилин Монро је била једна од најпознатијих жена у Холивуду, али и на свету. Удаје се за чувеног играча бејзбола Џоа Димађа, али су се развели осам месеци касније. Џо је био веома љубоморан и није му се свиђала њена популарност међу мушкарцима широм света. „Више од свега желим да будем велика звезда. То је права драгоценост. Нисам хтела да напустим каријеру, а Џо је то желео више од свега“. У јесен 1954. Мерилин и Џо су се раздвојили.
Године 1956. удаје се за Артура Милера, тада познатог сценаристу и режисера, који јој касније даје улогу у филму „Неприлагођени“. Већ тада се назирао почетак њеног краја, имала је два спонтана побачаја и једну гинеколошку операцију, почела је да пије, а имала је и кратку аферу са француским певачем Ивом Монтаном. Од свих њених веза највише је одјекнула она са председником Џоном Ф. Кенедијем. Шта се касније догађало, остаће вечна тајна. Од Артура се разводи 1961. године, непосредно пред премијеру овог филма, у периоду када је имала и великих проблема са дрогама. После тога је губила улоге у филмовима, често је ишла у болницу на лечење од опијата и цео живот јој се постепено распадао. Њено здравље је почело да слаби због све веће зависности од таблета.
Исте године почиње поново да се виђа са Џоом и пристаје да се опет уда за њега. Венчање је било заказано за 8. август 1962, али 5. августа нашли су је мртву у њеном стану. После опсежне истраге, полиција је утврдила да је глумица извршила самоубиство, узимањем прекомерене дозе пилула за спавање. У вези са тим, појавиле су се бројне теорије завере које су самоубиство доводиле у питање и имплицирале да су у глумичину смрт умешани Роберт и Џон Кенеди, са којима је наводно имала љубавну аферу. Говорило се да је ЦИА умешана у њену смрт јер је, наводно, прелепа глумица постала преопасна за председников имиџ. Ожалошћени Џо Димађо организовао је сахрану и није позвао никога из Холивуда већ само најближе пријатеље и рођаке.  Годинама је Џо доносио цвеће на њен гроб. Осим мита о жени која је зрачила, иза ње је остала једна од најлепших балада Елтона Џона “Good Bye, Norma Jean“. w-M8Hi3vNKM

Неки то воле вруће 2012-05-23-6782

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s