ОПЛЕНАЦ

Црква Светог Ђорђа на Опленцу представља објекат аутентичне лепоте и рафинираног изгледа. Грађена као храм и маузолеј владарске породице Карађорђевић, она доминира крајоликом у који се уклапа како префињеним изгледом тако и материјалом од ког је сачињена, а чија белина у контрасту са зеленилом шума око ње и плаветнилом неба, представља савршени склад.

Задужбинска Црква Сетог Ђорђа, изграђена је у српско-византијском стилу. То је петокуполна грађевина, са великом главном куполом и четири мање, које су нешто ниже и налазе се на крајевима равнокраког крста.

Испод главног кубета налази се масивни полијелеј од бронзе пречника 9 метара, тежак 1500 килограма. Наопако постављена круна у полијелеју симболизује тугу српског народа због пропасти српског царства на Косову 1389. године.

У Опленачкој цркви сабране су копије из 60 српских манастира. У мозаику је урађено 725 сликаних композиција (513 у храму и 212 у крипти) на којима се налази 1500 фигура. Укупна површина мозаика је 3 500 м². Уграђено је око 40 милиона стаклених коцкица, које имају 15 хиљада нијанси боја, а израђене су у Италији и Немачкој.

У крипти се налази 39 гробница са надгробним плочама од дечанског оникса. На Опленцу је сахрањено двадесет два члана династије: два саркофага се налазе у горњем делу храма, у северној певници је саркофаг краља Петра I  (1844 – 1921), ктитора цркве, а у јужној саркофаг Карађорђа Петровића (1762 – 1817), првог владара обновљене Србије и родоначелника династије Карађорђевић, док је у крипти сахрањено 20 чланова династије, међу којима и два владара, кнез Србије Александар Карађорђевић (1806 – 1885) и краљ Југославије Александар I Карађорђевић (1888 – 1934).

Црква и крипта представљају нераздвојну целину, која је зналачки уконпонована. Богата филигрански рађена орнаментика, савршено складан мозаик, са вешто и плански одабраним мотивима, изузетно лепе спољашњости и прецизно одабраног места где ће се зидати, својом монументалношћу и лепотом, ова црква представља бисер архитектуре и декорације тога времена.

Историјат

Непосредно по доласку на престо Мајским превратом 1903. Петар I Карађорђевић (унук Ђорђа Петровића -Карађорђа, вође Првог Српског Устанка) је изабрао место за династичку задужбину, цркву – маузолеј, на врху Малог Опленца, изнад шумадијске варошице Тополе.

Крај Тополе Карађорђе је имао кућу и имање где су га затекли дани Првог српског устанка. А у Тополи је била устаничка престоница.

„Највећи део северне и западне Србије добио је ново становништво после аустриске окупације у рату с Турском, односно у другој половини 18. века. То становништво потицало је са разних страна српског подручја. Све главне породице Србије 18. века потичу од тих досељеника. Карађорђеви мушки претци дошли су преко Васојевића из Климената.“ ( Из Историје Српског народа В. Ћоровића)

„Краљ Петар I Карађорђевић је још прије доласка на пријесто тајно дао новац да се у Краљама код Андријевице, на мјесту одакле је у Србију одселио његов предак, подигне кућа која и данас постоји.“ ( Из Историје племена Васојевића)

Карађорђе је 1808. неком врстом уставног акта од својих присталица проглашен неследним вождом, чиме је створена династија Карађорђевића.

Место подизања краљеве задужбине истовремено треба да симболизује и континуитет власти династије (који су Обреновићи прекидали) коју је успоставио Карађорђе покрећући Србију на ослобођење од турске власти и буржуаску револуцију.
Године 1904. астрономски је одређен правац исток-запад (обавезан за православне цркве), а 1907. купљено земљиште, полошен камен темељац и расписан конкурс за архитектонско решење.
Изабраним архитектонским решењем са конкурса Краљ и стручна јавност нису били задовољни па је расписан нови конкурс на коме је изабрано решење младог Косте Ј. Јовановића.

Изградња по овом решењу које је испунило захтеве и у погледу монументалности и у погледу одражавања српско-византијског стила, започета је 1910. а већ 1912. стигло се до могућности да црква буде освештана. Пошто је одлучено да се фасада обложи белим венчачким мермером, у близини је, на Венчацу изнад Аранђеловца, отворен мајдан. Венчачки мермер постао је светски чувен.

Три недеље после освештања цркве започели су Балкански ратови (17. октобра 1912.) а убрзо и Први светски рат. Радови су били обустављени, а Краљ Петар је умро 1921. не дочекавши да цркву види завршену.

За време окупације Србије од стране Аустроугарске недовршена црква је претрпела оштећења.

Радове је наставио краљ Александар и по окончању, 1930. црква је по други пут освештана.

Од 1947. до 1991. црква је била као споменик културе од изузетне важности отворена за посетиоце. Црква је трећи пут освештана 1991. од када се у њој поново обављају богослужења недељом и црквеним празницима а и надаље је отворена за посетиоце као музеј.

Црква је посвећена Св. Ђорђу. збор места је био логичан јер је Топола била прва престоница за време Устанка; родно место Карађорђа је двадесетак километара удаљено, исто као и Орашац у коме је донета одлука о подизању Устанка 1804. а и место на коме је убијен (Радовање) је у близини.

Па тако и лик свеца на полукружном мозаику изнад улаза несумњиво потсећа на Карађорђа. Аутор је Паја Јовановић, а мозаик је израђен у Венецији.

Изнад портала, у кругу, извајан је стари породични Карађорђев грб, са чијих страна стоје два Шумадинца. Грб је углавном идентичан са грбом Краљевине Србије из 1882. године. Унутрашњост је још упечатљивија од монументалног и лепог спољашњег изгледа. Под цркве рађен је у Милану, изведен је од разнобојно полираног мермера, по узору на цркву Св. Луке у Фокиди и цркву у Палерму.

Пробитна замисао краља Петра била је да се на зидовима цркве урежу имена свих војника и официра који су пали у ратовима 1912 и 1913 год. Но, како је убрзо по овим ратовима, док црква још није била завршена, уследио је први светски рат (1914-1918.), у којима је Србија изгубила око 350 000 војника – ратника, то се од ове замисли морало одустати. Решење се нашло у идеји изградње мозаика на унутрађњим зидовима. Цео живопис је израђен у мозаику. Верно су репродукаване најлепше фреска из 60 средњевековних цркава. Укупна површина је 3.500 квм сачињене од око 40 милиона разнобојних стаклених коцкица са 15.000 нијанси боја које су израђене у Берлинској фирми Пул-Вагнер 1927 – 32. Стубови су од чувеног италијанског мермера из Карере. Крипта је укопана испод целе цркве. И крипта је украшена мозаичним орнаментима и копијама фресака. Капела у крипти је од пећког оникса. У крипти се налази 39 гробница са надгобним плочама од дечанског оникса. На Опленцу је укупно сахрањено 19 чланова династије Карађорђевић из пет генерација.

Испред цркве Св. Ђорђа је невелика приземна кућа коју зову Петрова кућа у којој је сада мања поставка са изложеним предметима везаним за Карађорђевиће.

Поред цркве Св. Ђорђа на самом Опленцу има још неколко објеката везаних за династију Карађорђевића, који уз Карађорђев град удаљен не више од 1,2 км представљају целину.

У наосу су сахрањени Карађорђе (на десној, јужној страни) и Петар I, на северној страни. „После четири сахрањивања на пет места (глава је била и посебно сахрањена), 9. септембра 1930. године, Карађорђеве кости су пренете из цркве Св. Богородице у Карађорђевом престоном граду у Тополи у династичку задужбину на Опленцу. “ „Уз западни зид јужне апсиде је краљевски престо за краља и краљицу. Начињен је од полираног зеленог мермера, са наслоном украшеним у златном мозаику и седефу и, у средини и двоглавим орлом. Наслони за руке су од дечанског мермера, а седиште почива на извајаним лавовима.“ (Очигледно је да опис говори о престолу пре оштећивања, а Карађорђев портрет у мозаику вероватно покрива место двоглавог орла.) Споменик Карађорђу (који је медју сликама овде) је у његовом родном селу Вишевац, двадесетак километара од Опленца

Опленац видео uJMUk7lkLeo

Преузето са сајта http://www.православље.nl и званичног сајта Туристичке организације „Опленац“ Топола.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s