ПРОХИБИЦИЈА

Прохибиција је законска забрана производње, транспорта и продаје алкохолних пића.
У Америци се током 20-их година XIX века јавио покрет под називом прохибиција, који је настао као последица повратка вери. Ови покрети су се јављали када је постојао довољан број људи који су веровали да конзумација алкохолних пића нарушава интегритет најважнијих институција, нарочито институцију породице.
Пијанство се сматра пороком у скоро свим религијама, те су многе покушавале да забране конзумацију алкохола. Употреба алкохола је повезивана са порастом криминала, сиромаштва и насиља те су овакви покрети закључивали да је једини начин да се спаси друштво забрана конзумације алкохола.Све се кретало у правцу усвајања федералног закона о прохибицији, нарочито после формирања антикафанске лиге 1893. године. У тренутку када је прохибиција већ била на снази у 33 државе, 1920.године ступа на снагу 18. амандман устава САД, такозвани Волстедов закон, којим је забрањена производња, продаја, дистрибуција и увоз алкохола у САД.

По том закону, пиће је класификонвано као алкохолно, уколико је садржало више од половине једног процента алкохола, а законом су биле одређене и затворске и новчане казне. Међутим, испоставило се да је у стварности, овај закон било изузетно тешко спровести. Иако је потрошња алкохола тада генерално опала за 30 одсто, од 1919. до 1925. године само у Њујорку намножило се између 30.000 и 100.000 клубова у којима се могао конзумирати илегални алкохол.Људи су налазили паметне начине да избегну пажњу „прохибиционих агената“. Носили су танке пљоске у џеповима, шупље штапове, лажне књиге и слично.
Казне, наравно, нису уплашиле људе жељне брзе зараде, па се одмах по увођењу прохибиције појавио проблем корупције државног апарата и проблем организованог криминала.Прохибиција је живот у Америци учинила насилнијим, довела је до појаве мафијаша које је предводио чувени Ал Капоне.
Тешка кривична дела за време пробиције повећана за 561 одсто, јер је она уништила многе легалне послове и креирала црно тржиште у САД.Број затвореника у Синг Сингу се повећан за 1000 одсто.За рутинско кршење закона плаћало се од 500 до 1000 долара или казна затвора не дужа од 30 дана и не већа од годину дана за теже случајеве.

Све то требало је да надзире Биро за унутрашње приходе (порезе) државне благајне. Касније, од 1925. године, на чело читаве армије државног Трезора која је формирана од разних агената, цариника и пограничне страже био је постављен генерал Линколн Ендрјуз, који је за своје послове ангажовао и пола полицијског Федералног бироа. У тој колони израсли су многи славни полицајци па и они „Несаломиви“ на челу са Елиот Несом.Амерички председник Рузвелт укида прохибицију 1933. године.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s