КОНФУЧИЈЕ

Конфучије – мудрац, филозоф, кинески Сократ, велики учитељ, је рођен 551. п.н.е. у Чифу, на истоку Кине, најзагонетнија је личност старе Кине. У Европу су део његовог учења пренели језуити у 16. Веку.Конфучије је, исто као и Сократ у Грчкој, човек, васпитач, учитељ, окружен верним ученицима. Из Изрека се види да је Конфучије био велики моралиста и саветник владара. Из његових мисли се, такође, може закључити да је тежио да успостави ред и законитост у једном доста хаотичном свету.
Отуда је Конфучијево учење посвећено у целини човеку, његовој етици. Оно је посвећено човеку и његовом друштвеном уређењу, политици. Политика није одвојена од моралних начела. Она је, пре свега, израз разумевања и племенитости. Само изузетно племенит човек способан је по своме племенитом пореклу. Он је пре икаквог учења способан да следи пут племенитог владара. Други, нижи племићи у служби су владара. Они су посредници између народа и владара, те самим тим и нека врста првог сталежа у Кини. Њихова се улога састоји у спровођењу воље племенитог краља – што значи – рен . Рен је свеобухватан појам свих људских врлина. Он означава чињење добра једног човека другом човеку. Укратко: рен је љубав човека према људима.
Љубав према родитељима, владару, пријатељу, увек су пред очима Конфучијевог човека. Његова држава је заснована на моделу велике породице. Министар је владару што и син своме оцу. Родитељска љубав и поштовање према старијима, основа су рен . Уосталом, „Између четири мора сви људи су браћа“. Рен , на крају, не би могао бити потпун без две врлине честитости: честитости према себи и владару и честитости исказане речи.
Да би се било на висини моралног захтева конфучијевског човека, мора се много и упорно учити, како из књига, тако и служећи се својим и туђим искуствима. И сам Конфучије учио је и користио туђа искуства. Кинеска традиција приписује му многе компилације класика (Књига ода, Књига промена, Књига докумената, Књига обреда, Анали јесени и пролећа итд.) У већини случајева, мислима из тих књига поткрепљује своје учење у разговорима са ученицима. Правда је правило племенита човека. Али се не мора изричито увек исказивати. Јер време и околности правду мењају.
Током времена, кроз све векове, Конфучијево учење добијало је све нове и нове намене и тумаче. Те мисли налазиле су одјека у европском веку просвећености.

Конфучијеве мисли

„Ко не зна, а не зна да не зна – опасан је- избегавајте га!

Ко не зна, а зна да не зна – дете је- научите га!

Ко зна, а не зна да зна – спава- пробудите га!

Ко зна и зна да зна – мудар је- следите га!“

  • „Ко настоји да задовољи све своје страсти, тај гаси ватру сламом.“
  • Љубазност узврати љубазношћу, али зло узврати правдом.“
  • „Људи могу величати истину, истина не може величати људе.“
  • „Можете убити генерала једној војсци, али не можете убити амбицију у обичном човеку.“
  • Мудар човек с подједнаком мирноћом прима похвале и подноси увреде.“
  • „Најтеже је имати посла са женама и малим људима. Ако им се приближиш, престају бити чедни, ако их држиш подаље од себе, постају кивни.“
  • „Наша највећа слава није у томе да никада не паднемо, већ да се сваки пут кад паднемо подигнемо.“
  • „Не буди несретан што у овоме свету нико не зна за тебе. Зашто мислиш да си толико важан да би ми требали знати за тебе? А када будеш заиста тако важан, а да и не мислиш о томе, они ће знати за тебе.“
  • „Никада не чини другоме оно, што не би желео да други учини теби.“
  • Племенит је човек спреман на помирење али се не понижава. Хуља се понижава али није спреман на помирење.“
  • „Претерати је исто тако лоше као и не учинити довољно.“
  • Природа нам је дала по два ока и по два уха а само један језик, да бисмо могли више гледати и слушати а мање говорити, јер се никад не може рећи толико мудрости колико се може прећутати глупости.“
  • „Само људи најузвишенијег и најнижег карактера се не мењају.“
  • „Све има своју лепоту, али свако то не види.“
  • „Три пута воде до мудрости: размишљање – оно је најплеменитије; васпитање – оно је најлакше; искуство – оно је најнеугодније.“
  • „Велики Човек поставља строге захтеве на себе; мали их човек поставља другима.“
  • „Због једне речи човека често сматрају мудрим, а због једне речи често га сматрају глупим. Заиста морамо добро пазити шта говоримо.“
  • „Толико сам заокупљен чудима на земљи, да немам времена за небо и анђеле.“
  • „Није ми жао што ме људи не познају, већ што ја њих не познајем.“
  • „Ко је уљудан преко мере постаје досадан.“
  • „Немој мислити да си велики човек зато што ти је сенка велика кад се сунце рађа.“
  • „Сви људи не могу бити богати и познати, али сви могу бити добри.“
  • „Не чини истина човека великим, него обрнуто, човек чини истину великом.“
  • „Још у младости треба да одсечеш штап на који ћеш се ослањати у старости.“
  • „Ако ти сам не волиш новац, дај га лоповима и они ти га неће узети.“
  • „Оно што хоће, мудрац то тражи у себи. Прост човек то тражи код других.“
  • „Ономе ко је једном владао над другима, несносна је власт сваког другог над њиме.“
  • Пријатељство је лађа која може да превезе двојицу ако је лепо време, али ни једног ако је ружно.“
  • Хуман човјек сигурно ће се одликовати врлином јунаштва. Ипак, сваки храбар човек треба да се одликује хуманошћу.“
  • „Када радиш за друге, ради тако посвећено као да радиш за себе.“
  • Са женама и са необразованим људима је најтеже изаћи на крај. Кад сте са њима интимни, они постају дрски, а када их игноришете, они се вређају.
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s