ЦАРСКИ БРОД SZENT ISTVAN

Аустроугарски ратни брод, поринут 1914. године у ријечком бродоградилишту, био је дуг 153 метра, широк готово 30 м. Достизао је максималну брзину од 21 чвора, а наоружање му се састојало од 12 топова промера 305 мм, који су одједном могли испалити 5400 кг граната. Запловио је под аустроугарском заставом као највећи и најсавременији ратни брод у то време, понос царске флоте.
Након неколико успешних битака, 1917. године Сент Иштван се нашао пред великим изазовом. Кренуо је у офанзивну мисију разбијања Отрантских врата с још неколико краљевских бродова. Тај је пролаз војсци Аустро-Угарске Монархије представљао највећу препреку у освајању Јадрана, а Талијанима највећу одбрану од разорних поморских напада непријатеља. Толико поуздани у силовиту снагу својих понајбољих бродова – уз Сент Иштван нашла су се на том походу још барем три изузетно моћна брода – повели су и професионалног сниматеља. Његов је задатак био документовати сјајан подвиг морнарице након чега би се снимци, у сврху ратне пропаганде, приказивали широм ратишта и у Аустро-Угарској Монархији. Но, флота није знала да их недалеко од Премуде у задарском архипелагу чека заседа. Да су током испловљавања из пулске луке тог кобног дана, 10. јуна 1918., закаснили још само сат или два, заседа састављена од неколико врхунских талијанских торпедних чамаца МАС 21 и 20 (наводно и МАС 15) помислила би да од аустроугарског напада неће бити ништа и отишла би кући. Но, када је заповедник торпедних чамаца издао заповест да се талијанска заседа повуче, на хоризонту се појавио дим Сент Иштвана и његове пратње. Торпедни су чамци успорили, вратили се и с два снажна торпеда заувек уништили понос аустроугарске флоте, створивши једну од најдраматичнијих прича Јадрана. Талијански су се борци повукли, а за Сент Иштван драма је тек почела. Избезумљени, аустроугарски су заповедници поверовали да их је напала подморница. Вода је великом брзином продирала у његов труп, упркос свим напорима да је избаце с брода. Четири сата трајала је агонија током које се брод полако нагињао, да би се изненада, повучен од воде која га је већ добро испунила, нагло изврнуо и потонуо. У котларници поморскога гиганта остали су заувек заробљени морнари који су до посљедњег тренутка ложили ватру и тиме стварали електричну енергију која је покретала цеви за избацивање воде. Од 1087 чланова посаде погинуло је њих 89. Преминули морнари покопани су на Морнаричком гробљу у Пули. Сент Иштван је био први ратни брод који је торпедован. Његове остатке пронашао је, на дубини од 68 метара 1970-их година, славни творац документарног серијала „Тајне Јадрана“, недавно преминули Марио Салетто. Од 1990-их година спроводи се истраживање брода који међу подводним археолозима слови као један од највећих и најлепших монумената хрватскога приморјa.

1,353

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s