ХЛЕБ НАШ НАСУШНИ

Хлеб је прављен још 12 000 година пре Христа, од воде и дивљих житарица, вероватно претеча данашње пшенице, здробљених и печених на каменим плочама у пећинама. Тадашњи хлеб је више наликовао на погаче него на оно што ми данас називамо хлебом. Хлеб спада међу најстарије припреману храну јер је култивирање житарица омогућило прелазак из ловачког и номадског стила живота ка пољопривреди и формирању градова. Иако је кроз историју важило правило што тамнији хлеб то нижи социјални статус

Раздобље у прављењу хлеба од 4.000 до 1.000 година пре Христа, припада Египћанима. Они су, открили да уколико тесту, које су припремали мешањем брашна и воде, додају квасац хлеб постаје мекши и поприма већи волумен. То је био први модеран хлеб какав се и данас прави. У хлеб су додавали сусам, мед и воће. Хлеб им је био средство размене и плаћања. У Британском музеју у Лондону налази се хлеб стар око 4000 година! Пронађен је уз египатске мумије које су се сахрањивале са хлебом, да их храни и на другом свету.

Као и многе друге намирнице, хлеб је у Европу стигао из Египта преко античких Грка.Стари Грци пренели су квасац из Египта и производили хлеб са две врсте киселог теста, једном – од проса и шире, а другом – од јечма и шире. Грчки морнари и трговци су донели из Египта брашно и тако се производња хлеба проширила и по Европи Познато је да су Грци уживали у разним облицима хлеба, а радо су му додавали уље и мед.

Римљани су производњу хлеба довели до савршенства. Управо су у Риму основани први пекарски цехови и пекари су добили засебан занат. Пекарски цехови су били толико моћни и цењени да су уживали посебне повластице – били су једини занат који није био робовски већ слободан. Тако су у време Августа постојали еснафи белих, а касније и црних пекара. Тада је у Риму постојало 200 пекарских радњи. Знак еснафа била је пекарска значка са 3 класе. Имали су своја правила о интересима пекара и потрошача.

Рани средњи век – Пећи за печење хлеба су имали само манастири и властела, где је сиротиња, наравно за накнаду, могла да испече свој хлеб. Припремали су га од јефтинијих житарица попут зоби, ражи и јечма. Такав хлеб се тешко дизао и био је врло таман.Захваљујући вођама који су, знајући да глад са собом носи побуну, дали све од себе да цена хлеба остане стабилна.Млинари су у 13. веку били најцењеније занатлије. Производили су различите врсте хлеба у зависности од врсте брашна.

У новом беку млинару започињу производњу лаганог белог хлеба који је био изузетно скуп. На овом нивоу пекарство се задржало вековима, до почетка увођења машина. Тај процес је текао врло споро и дуго се задржао на машини за замес теста.О хлебу данас излишно је говорити.

Најпознатији цитат везан за хлеб

Марија Антоанета сазнавши да се сиротиња буни због недостатка хлеба, изговорила историјску реченицу „Ако немају хлеба, нека једу колаче!“

 

Како направити хлеб VN6BYOY8A-E

Музеј хлеба Пећинци OK06yTiadPQ

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s