ЧУДО ОД ДЕТЕТА

Нађа Елена Команечи је рођена у Румунији у градићу Георги Деж (данас Онешти) 12. новембра 1961. Док је била трудна, њена мајка је гледала руски филм у којем се главна јунакиња звала Нађа, скраћено од руског Надежда, што значи нада.

Почетак спортске каријере

Команечи је гимнастику почела да тренира у шестој години живота, у групи познатог тренера Беле Кароља, који је тих година покренуо експерименталну гимнастичку школу. Била је срећна околност што је Нађа живела у непосредној близини, па није као већина осталих полазника морала да путује. Са девет година је почела са првим такмичењима, а са 10 је већ наступала на међународним такмичењима. Први већи међународни успех је дошао у 13. години, на Европском првенству, када је победила у вишебоју и свим осталим појединачним дисциплинама осим на партеру, где је била друга. Те 1975. године је већ била проглашена гимнастичарком године. Касније ће титулу европске шампионке у вишебоју поновити још два пута 1977. и 1979. године, постављајући тиме још један рекорд.

Ипак, тренирати гимнастику у комунистичкој Румунији није уопште било лако. Постоје бројни наводи да су тренери максимално исцрпљивали, па чак и тукли гимнастичарке. Њена мајка Стефанија Команечи нерадо говори о тешком одрастању своје кћерке: „Знате ли да је од девете године вежбала осам сати дневно? А кад дете с девет година има пуне руке жуљева, кад нема детињства, онда све то нема смисла.“

Олимпијски успеси

У 14. години Команечи је постала звезда Олимпијских игара у Монтреалу 1976. године. Вежба на двовисинском разбоју прва је у историји оцењена максималном оценом 10, а такав стандард је поновила у још шест вежби. Током Игара у Монтреалу коришћен је семафор који уопште није могао да прикаже десетку. Када је Нађа добила 10.0, та оцена је на семафору била приказана као 1.0. Публика је негодовала, а млада 14-годишњакиња је, потпуно збуњена, у први час помислила да је добила оцену 1.0 а не 10.0, и била разочарана. Због ње је у Монтреалу тада теже било доћи до улазница за гимнастику него за гледање популарне кошарке. На тим Играма је освојила укупно пет медаља, од тога злато у вишебоју, двовисинском разбоју и греди, сребро у екипном такмичењу и бронзу на партеру. Тако је постала једна од најмлађих освајачица олимпијског злата у историји. На Олимпијским играма у Москви 1980. године Нађа поновно бриљира, освајајући злато на греди и партеру, и још два сребра: у екипном такмичењу и у вишебоју.

Године после такмичења

За време егзибиционе турнеје по Америци 1981. године, Нађин тренер Бела је са супругом пребегао и тражио азил. По повратку у Румунију, Команечи је стављена под присмотру тадашњег Чаушескуовог режима због бојазни да би и она могла да пребегне. Забрањена су јој путовања ван земље, па се посветила тренирању румунских гимнастичарки. Ни данас нису познати сви детаљи о том периоду мучног живота талентоване гимнастичарке. Нађа никад није хтела да потврди приче о тортурама које је трпела. Ипак, и сама је побегла 1989. године, и данас живи у Америци. До тада ју је малтретирао и сексуално злостављао Чаушескуов син Нику. Када би је питали о вези са сином председника, она би одговарала: „Нику је мој шеф. Радим за њега у Комунистичкој омладини. Људи нас виде заједно и онда из тога извлаче бесмислене закључке. Тачно је да имам одређене повластице, али ако их ја не искористим, неко ће други заузети моје место.“ Упркос тим повластицама, Нику од 1984. године није допуштао Нађи путовања у иностранство. Страховао је да би она могла да га напусти. То се и догодило месец дана пре него што је режим његовог оца срушен у крвавој побуни румунског народа.

У новембру 1989. године, неколико недеља пре револуције, Команечи бежи из Румуније, тражи и добија дозволу за боравак у Америци. Али, Нађа није имала среће ни када је напустила Румунију. Премда ју је у обећаној земљи очекивао њен тренер Бела Карољ, она му се није јављала. У заточеништву ју је држао човек који јој је омогућио бег из Румуније, узевши јој за слободу 5.000 долара. Константин Панаит, који је организовао Нађин бег, брзо је схватио да би у Америци могао да заради на румунској гимнастичарки, па је почео да наплаћује њене интервјуе и гостовања у телевизијским емисијама. Претпоставља се да је тако зарадио 200.000 долара, али Нађа од свега тога није видела ни цента. Нађа Команечи се уз помоћ једног пријатеља, годину дана касније, ослободила поквареног Панаита и настанила се у Монтреалу, где је освојила своје најсјајније злато.

Бавила се промотивним активностима, рекламирала гимнастичке справе и тренинге, и радила као фотомодел. Верила се 1994. године са америчким гимнастичким шампионом Бартом Конером, Команечи је добила америчко држављанство, данас често путује и пропагира спорт и гимнастику у различитим деловима света. И даље је активна у разним спортским сферама. Са супругом је отворила приватну гимнастичку школу у Норману. Заједно се такмиче у ревијама, а зарађени новац  дају у добротворне сврхе.

Аутор

Сузана Обрадовић

Олимпијада 1myqqgfOr-I

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s