OСМАНСКО ЦАРСТВО за почетнике

муслиман – онај који се покорава Богу

ислам – покорност божјој вољи

Кур’ан – света књига, говори и о понашању верника

султан –владар царства

хоџе – бавили се учењем верника

кадија – судија

калиф (халифа) – титула верског поглавара, султан носио и тај наслов

кадер – веровање у судбину

Џихад – свети рат против неверника

Шеријат – исламско право, исламски верски закон,

канун – закон или пропис који доноси султан у државним пословима.

ферман – султанова заповест

берат – султанов указ о постављењу

Царско веће – Порта: Царско веће је имало значај врховног суда.

улема – слој који влада исламским наукама, султанов учитељ, дворски лекар, дворски астролог, и др.

велики везир – представник султанове извршне власти

капудан – врховни заповедник османлијске морнарице

муфтија – стручњак, издаје верскоправна мишљења

мула – кадија највишег ранга.

валија- гувернер покрајине;

чаушбаша – главни баша, предводник свих дворски службеника

чакирџибаша – главни султанов соколар;

чашнигирбаша – предводник султанових пробача хране

капиџибаша – главни чувар вратa (султановог двора)

миралем – чувар султанове заставе, шатора и музике

мирахор – главни султанов коњушар;

дефтердар – управитељ султанове касе

медреса – виша установа исламског образовања

мудерис – главни учитељ и управник медресе;

кадин – жена, до 4 може да има султан

башкадин – главна између султанових жена која му је прва родила сина.

харемага – главни дворски црни евнух

-полувојнички редови: мартолоси, војнуци

– војнички редови:

а) коњанички: акинџије, спахије, делије, фариси

б) пешадијски: јањичари, азапи, мустафхизи

спахије – коњаници, сачињавали главнину провинцијске војске и најбројнији

Тимарско спахијски систем – турски феудализам. Од вредности земље најпре би се одмерило за државну ризницу (султана), везире и бегове, а остатак би се разделио као тимари и зиамети.

облици поседа:

тимар- спахије

зиамет- заими

хас- најчешће се односило на царске поседе, поседе беглербегова и санџака.

акча (аспра) = ситан сребрни новац

ејалет (беглербеглук) – највећа војно-управна јединица у Османском Царству

санџак – Војно-управна јединица нижег ранга од ејалета.

вилајет – Крајиште – подручје под управом војводе или Велике војне области или Назив за покрајину након укидања термина ејалет 1865.

нахија – мање управно подручје унутар санџака.

– Они који су у државној служби и примају плату (аскери).

– Они који плаћају порез (раја = сви поданици који плаћају порез без обзира на вероисповест).

Обвезе поданика према држави и спахијама:

– земљарина: за хришћане испенџа , а за муслимане ресм-и цифт. Плаћало се у готовом новцу.

Главарина-Џизија

– десетина (ушур) – од земљиних приноса

– филурија: Порез у новцу, у почетку у износу од 1 дуката, а касније и вишеструко већи; карактеристичан за Влахе, али га плаћају и већина балканских сточарских заједница у патријархалним скупинама. Дакле, новчана рента од полувојних редова.

дефтери = пописи било које врсте

нијабет – Приход од глоба, новчаних казни које је плаћало градско становништво на темељу осуде кадије и његовог заменика наиба. Нијабет је ниже судско-управно подручје од кадилука.

ванредна давања: већи број намета и терета, било у новцу (авариз) или натури, као и у радној служби углавном ради војних потреба (радна рента = кулук; принудни откуп, ванредни порези, поправљање утврђења, и др.)

војводе и харамбаше –војни заповједници;

кнезови, примићури и катунари – заповедници у различитим облицима домаћих територијалних структура подржаваних од османских власти;

мустафхизи – чувари тврђава;

дербенџије – становници села при прелазима река, мостова, горских превоја, кланаца

Вакуф – задужбина, новац и друга покретна и непокретна имовина завештана за подизање, одржавање и функционисање верских и добротворних установа.

милет – Заједница немуслиманских становника Османског Царства који су добили право да сами уређују своја унутрашња питања.

чаршија – трговачка улица, производи се и тргује

баш чаршија – главна таква улица

базар – трговачко средиште, окружен зидом, обично пун дућана, намењен понајприје за трговину

хан – преноћишта уз пут

авлија – необрађен део уз кућу

касаба – назив за отворено муслиманско насеље чије се становништво искључиво бавило градском привредом (занатство, трговина)

варош – насеље градског типа претежно насељено хришћанским становништвом које се бави углавном градском привредом, рударском производњом или неким другим специјалним занимањима

махале – градске четврти или засеоци већих села

карyе – назив за сеоско насеље чије се становништво искључиво или претежито бави сеоском привредом

базар – село у којем се одржавао недељни или годишњи сајам,

халиyе – привремено насељена или напуштена села;

мезра –село које је потпуно или већим делом расељено пре или за време турске окупације,

Мурат III – Имао је 103 дeтета

АГА – Почасни назив за многе високе турске достојанственике и административне чиновнике

АКИНЏИЈА – Припадник лаке коњице састављене од Турака и домаћег муслиманског земљорадничког становништва на Балкану која је својим упадима и харањем припремала турска освајања.

АКЧА – ситан сребрни новац

АМИЛ –чиновник који сакупља порезе

БАШТИНА –назив за земљишну својину. Најчешће је означавао слободни сељачки посјед са свим непокретним добрима у рукама једног сељачког домаћинства који нису били подчињени ниједном спахији.

БЕРАТ – указ, декрет којим се поставља неки службеник, додељује посед, плата или одликовање.

ЧИФТЛУК –комплекс обрадивог земљишта који се могао обрађивати с једним паром волова;

ДЕФТЕР – Под дефтером у османско-турској администрацији сматрају се сви записници, спискови, званичне књиге администрације и рачуноводства и појединачни акти, који имају карактер неког списка, пописа или обрачуна.

ДЕЛИЈЕ – Специфични ред турских војних снага у граничним областима. Припадали су лакој коњици, а име су добили по изванредној војничкој храбрости, састављен од храбрих исламизованих становника Босне, Србије и Хрватске. Њихов непосредни заповедник називан је делибаша.

ДИЗДАР – Заповедник града,

ЏЕБЕЏИЈА – Припадник посебног рода централне или локалне плаћеничке војске која је имала задатак припремати и чувати оружје, муницију и остали ратни материјал

ЏЕБЕЛИЈА –коњаника са потпуном ратном спремом кога је феудалац водио са собом или као своју замјену слао у рат.

ЏИЗИЈА –је била главни и скоро једини редовни порез који је убирала држава.

ФАРИСИ – Турски војни ред који је представљао главни род плаћеничке коњице.Употребљавани и као курири,

ХАРАЧ – државни порез на земљу који су плаћали немуслимански поданици.

ИСПЕНЏА – лични порез хришћанске раје која је плаћала свом спахији (а не држави).

МУЈЕЗИН – џамијски службеник који позива вернике на молитву.

НАХИЈА –Најнижа редовна управна јединица која има своју сталну и тачно утврђену територију.

САНЏАК – (тур. санџак – застава), као административни назив представља управно-територијалну јединицу којом је управљао санџакбег. Неколико санџака чинило је ејалет, беглербеглук или пашалук. Санџаци су се делили на неколико врста нижих управних јединица које су се међусобно разликовале према разним врстама нижих управних органа. Основна редовна нижа јединица била је нахија.

ВЛАСИ – Сеоско становништво, под турском влашћу делили су се у две основне групе: ратари и пастири. Власи су ступали у турски феудални поредак не појединачно него колективно, са свим својим ранијим уређењем, својим непосредним заповедницима и својом самоуправом. Велика покретљивост Влаха – сточара позната је у фази турског надирања и у служби освајача и у служби сточара пастира, а форсирале су је и турске власти којима је било стало да њима населе опустеле крајеве и да их у новим насељима привуку на сталан боравак, а то је био и један од главних задатака влашких старешина.

јањичари – (нова војска) стајаћа војска, срж турске војске, елитне јединице

Испрва регрутовани искључиво од хришћанске деце прикупљене девширмом. Нису смели носити браду, живели су изоловано у касарнама, а плаћани из султанове благајне. Султан је сматрао себе хранитељем јањичара, За Сулејмана II добили су право да се жене; Мурат III (1574-1595) допушта да се и Турци примају у јањичаре; Мурат IV прекида с девширмом (1649). Укинути 1826. године за време Махмуда II.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s