АЉАСКА ДАР ПРИРОДЕ

Куповина која је обележила прошли миленијум  догодила се 30. марта 1867. када је од царске Русије за само 7,2 милиона долара купљена Аљаска која је постала 49. држава Сједињених Америчких Држава.

Аљаску је открио руски истраживач Витус Беринг 1741. године. Прво насеље су подигли Руси 1873. на острву Кодијаку.

Руски цар Александар II  је поражен у  Кримском рату, основни руски војни проблем се тада налазио у државној заосталости. Мировном споразумом из 1856. руска ратна морнарица се више није смела налазити у Црном мору. Цар покреће реформе, али је приметан недостатак финансијских средстава. Последице од Кримског рата још нису превазиђене, а с друге стране најважнији извозни производ тога доба је била пшеница. Како држава није имала развијену транспортну мрежу она се продавала свету у недовољним количинама за финансирање градње пруга и фабрика. Царево решење за тај проблем је била продаја Руске Аљаске, САД-у за 7,2  милиона долара ( данас би то износило нешто мање од 100 милиона )

Влада Александра II 1867. донела је одлуку да прода Аљаску, правдајући то удаљеношћу од централне Русије и високим трошковима.

Аљаска је богата  природним богатствима: минерала, злата, сребра, платине, олова, бакра, урана, азбеста, угља, природног гаса, нафте… Уз то, морске дубине около и бројна језера и реке, од којих је највећа Јукон, биле су и остале богате рибом, а природа је и данас богата животињским и биљним врстама. Истраживања природних богатстава те јефтино купљене територије трају и данас. Мало ко је веровао у оно што је знао секретар Сворд – да је Аљаска огроман резервоар природних ресурса.

Уговор је склопљен након вишесатних преговора између руског изасланика и тадашњег америчког државног секретара. Они су договорили купопродају Аљаске за 7,2 милиона долара.Касније се испоставило се да је то била једна од најбољих куповина у историји трговине некретнинама.

Секретар Сворд је лично много заслужан за поменуту куповину. Здушно је пропагирао такво улагање, док је највећи део америчке јавности саму идеју о томе звао „Свордове лудорије”, „Свордова ледена кутија”, као и „Врт поларних меда председника Ендрјуа Џонсона”.

Американцима тога времена се Аљаска чинила као „ледара”, или „велика санта”, са које се „једва могу ухватити безвредне рибе” и нико није схватао зашто би се за то издвајала средства из државне благајне САД  (365 милиона ари смрзнуте и ненасељене земље). У Русији се постављало питање зашто је продата територија на чије је освајање током 126 година потрошено толико снаге и зашто тако јефтино. Руси  данас само могу да жале због лоше продаје.

Руски цар имао је тада разлога да одликује свога представника у Вашингтону  верујући како је Американцима „подвалио“ огромно дивље пространство (величине два Тексаса) на коме нема ничега осим снега и леда.

Испоставило се и да су САД, осим економске погодности, добиле и добар геостратешки положај на северу континента и на огромном простору Тихог океана.

Аљаска је 1884. добила статус округа, 1912. званично је проглашена територијом САД, а 1959. и 49. државом, која уз Хаваје, једина није директно повезана са територијом САД. Аљаска се налази у северозападном делу Северне Америке, између Канаде, Тихог океана Беринговог мора и мореуза и Северног леденог океана.

Аљаска  је од 1942. повезана са целим америчким континентом Аљаским аутопутем који је део Интерамеричког аутопута, дугог 27.000 километара. Од 1973. до 1977. изграђен је нафтовод дужине 1.285 километара кроз који дневно тече више од два милиона барела нафте.

На Аљасци се налази око половина америчких налазишта нафте, угља, платине, 80 одсто олова, 30 одсто антимона и 20 одсто никла.

Главни град је Енкориџ, а мањи градови су Фербанкс, Кечикан, Ситке и Валдес.

Данас на Аљасци живи више од 660.000 људи, од којих су 25 одсто Индијанци, Ескими и Алеути.Највише има белих досељеника који су похрлили у тај далеки део света после 1896. када је тамо откривено злато.

Индијанци, Ескими и Алеути су се опирали уговору (држављанство САД су добили тек 1924. године), а Вашингтон је 1971. године донео решење по ком су домороци добили власништво над око 11 одсто територије и део у енергетским нафтним корпорацијама.

Данас је 60 одсто територије у власништву федералних власти  САД, 28 одсто је власништво државе, а један одсто припада приватним лицима.

Поларни дан или поноћно сунце је природни феномен који се појављује северно од Арктичког круга и јужно од Антарктичког круга, а током којег је сунце видљиво 24 сата на дан, односно не залази. Време током којег сунце не залази зависи од географског положаја места, а варира од 20 сати на самим круговима до 186 дана на половима.

Антарктик нема сталних становника, једина популација која  доживљава овај феномен је она на Аљасци, Гренланду, Исланду те у северним деловима Канаде, Шведске, Норвешке, Финске и крајњим деловима Русије попут Новаје Земље и града Мурманска. Супротни феномен је када сунце уопште не излази, а зове се поларна ноћ.

 

Advertisements

2 thoughts on “АЉАСКА ДАР ПРИРОДЕ

  1. Glupi, nemaštoviti Rusi nikako da se sete da od Sjedinjenih Americkih Država energično zatraže povraćaj Aljaske u sastav današnje Rusije!Ima za to razloga, a, prema medjunarodnom pravu, i mogućnosti.Naravno, da, recimo, kažu: Ako je naš car, Aleksandar Drugi, tada, 1867. godine, bio prinudjen, usled ekonomske krize, da proda Aljasku,ili, ako je prosto/naproato pogrešio, napravio glupost, svejedno,mi grešku ispravljamo. Aljaska je ruska zemlja i mi ćemo je danas vratiti uz pošteno plaćanje, odnosno vraćanje tih tadašnjih 7,2 miliona dolara po ekvivalentu današnjih vrednosti tog iznosa. Zašto da ne? Pa bi Amerika podvila svoj dugački rep i prestala bi da hara i pljačka, otima države i vrši prevrate i otimačine, kao dežurni svetski žandar, što je uradila i sa Srbijom!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s