ИСТИНСКИ ГЕНИЈЕ

Живко Николић је за собом оставио велики траг који је значајан не само за црногорску и југословенску, већ и за европску кинематографију.Рођен је 29. новембра 1941. у Озринићима код Никшића, а преминуо 2001.године у Београду. Похађао је уметничку школу у Херцег Новом а Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Свој први филм „Бештије“ снима 1977. године, „Јовану Лукину“ двије године касније, а „Смрт господина Голуже“ 1980. године. Филм „Чудо невиђено“ добија Сребрног медведа на фестивалу у Москви 1984. године и туче многе рекорде у гледаности у ондашњем СССР-у. Филм „Лепота порока“ у Израелу постаје најгледанији. Живко Николић касније снима и филмове „У име народа“ и „Искушавање ђавола“.

Живко Николић, је ништа мање значајан опус урадио и на телевизији.  Посебно поглавље у Живковом стваралаштву чине телевизијске драме и серије: „Ђекна још није умрла а кад ће не знамо“, „То кад увати не пушта“, 1988. године и серија „Ђекна“, потом „Народни непријатељ“, да би 1996. по сценарију Драгана Копривице снимио „Ориђинале“.

Живко Николић је био истински достојанствен и веома храбар човјек. Често је био мета политичког естаблишмента и људи који су желели да сачувају лажну представу о нама, коју је Живко вешто рушио у својим филмовима.
Критичари сматрају да је филмски опус Живка Николића никао из митски издвојених предела, из руралне црногорске традиције у којој је и време на известан начин „окамењено“ и обустављено – а ритуал је позорница на којој се безброј пута понавља драма појединачног људског живота. Фасцинација аутора обредима и митским наслеђем властите постојбине, је без сумње, дубока и трајна.

За филмске јунаке је тражио обичне – мале људе. Говорио је: „Вјерујем да су те тамне слике малих људи ближе истини о човјеку. Мали човјек нуди непосреднију судбину. Ако уопште има великих људи… Велики људи су као фикција. Они су измишљени и појављују се као потреба „малих“.

Боро Стјепановић, глумац који је у филмовима Живка Николића „Чудо невиђено“, „Лепота порока“, „У име народа“… и у ТВ серијама „Ђекна“ и „Ориђинали“ остварио антологијске улоге, каже за „Глас“:
– О Живку Николићу сам увек имао високо мишљење, не само зато што сам радио с њим и што смо били пријатељи. Николић је много урадио за кинематографију бивше Југославије, а поготову црногорску у којој су тако ретка, велика, редитељска имена. Али, Црна Гора је била неправедна према њему, имао је чак и врло непријатних ситуација и контаката, зато што се није разумело оно што је радио, а поготову његов велики дар и дух. Вероватно ће тек кроз неколико година Црна Гора схватити шта је Живко Николић значио за њену филмску уметност и културу, и колико велику уметничку вредност имају његова остварења.Филмови Живка Николића су обавезно штиво за све љубитеље филма, а и за младе који нису имали прилике да виде редитељев опус.

ФИЛМОГРАФИЈА

1977 Beštije
1979 Jovana Lukina   yVqj4ney0ps
1982 Smrt gospodina Goluže   BgE6d38sXaw
1984 Čudo neviđeno  Exq05ZPBiDk
1986 Lepota poroka  FXqmNjqlDnE
1987 U ime naroda  9cEmNjy3gvo
1989 Iskušavanje đavola  Xu7zl93JtZQ
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s