АУШВИЦ – ЛОГОР СМРТИ

Аушвиц (нем. Konzentrationslager Auschwitz-Birkenau) је био највећи нацистички концентрациони логор за масовно уништење становништва. Налазио се у јужној Пољској, 50 km западно од Кракова и 286 km од Варшаве. Име је добио по оближњем селу Освјенћим (Аушвиц на немачком). Након немачке окупације Пољске септембра 1939, Освјенћим је прикључен Немачкој и име му је промењено у Аушвиц.

За изградњу највећег концентрационог логора на том подручју, су била три разлога пресудна: У Аушвицу је постојала пољска касарна, значи инфраструктура је барем делимично већ постојала. Даљи аргумент за Аушвиц је била позиција уз железнички чвор, јер су се депортације углавном одвијале уз помоћ железнице. Последњи мотив је био велики и ненасељен простор, што је омогућавало лакше скривање дешавања унутар логора.

Комплекс се састојао од три главна логора.

  • Аушвиц I, отворен 20. маја 1940, био је центар администрације, а у њему је страдало око 70.000 људи, углавном Пољака и совјетских ратних заробљеника.
  • Аушвиц II (Биркенау), отворен 8. октобра 1941, био је логор смрти у коме је убијено 960.000 Јевреја, 75.000 Пољака и 19.000 Рома. Он је био највећи од три логора.
  • Аушвиц III (Моновиц), отворен 31. маја 1942, био је радни логор фабрике ИГ боје (IG Farben).

Када је Јеврејима речено да уђу у скучене вагоне, нису имали појма где ће завршити. У ствари, речено им је да иду на Исток, да раде за Немце и да понесу одређену количину ствари која ће им требати. Не слутећи ништа, грчки Јевреји купили су карту за воз, јер их је тај воз возио право у смрт.На станици Биркенау Јевреји су разврставани у две групе. Онима који по процени доктора нису били способни за рад, речено је да иду на купање и дезинфекцију. Испред воза им је речено да оставе своје ствари, али да напишу имена на торбама како би их касније могли пронаћи. И људи су веровали немачком официру. Улазили су један за другим у широку просторију одакле је кроз рупе са крова убациван кристал „циклон Б“, гас који се користи за убијање глодара. Двадесер минута би било довољно и онда би тела била одношена у суседну просторију, где су биле пећи за спаљивање. Другу групу људи, за које је доктор проценио да су способни за рад, сачекао би главнокомандујући и рекао: „Одавде постоји само један излаз – кроз крематоријум. Јевреји могу да живе три дана, сви остали највише двадесет“.
У Аушвицу 1 налази се само један крематоријум, који је рестаруиран јер су нацисти струсили све да би сакрили доказе о свом злочину. Занимљиво је да се поред крематоријума налази и једно вешало на којем је после рата обешен Р. Хес, злогласни управник логора. С обзиром да је крематоријум могао да спали само хиљаду лешева дневно, логор је убрзо постао пренатрпан. Зато је изграђен Биркенау, свега пар километара даље, са још четири крематоријума.
У Аушвиц-Биркенау умрло је преко 1 300 000 људи, тачан број жртава никада није израчунат, јер су Немци уништили податке. Већина логораша није издржала више од пар месеци, жене највисе пар недеља, од последица нехрањења, рада, хладноће. Иронично је да у Аушвицу не постоји ни један једини гроб, све што је сакупљено је једна кутија пепела која се чува у музеју. Немци ништа нису бацали, људски пепео су користили у пољопривреди.

До лета 1943. логором је командовао Рудолф Хес, а касније Артур Либехеншел и Рихард Баер. Хес је после рата током суђења дао детаљан опис рада логора, а описао га је и у својој аутобиографији. Обешен је 16. априла 1947. на улазу у крематоријум Аушвица I.

Препорука да се погледа ремек дело Стивена Спилберга

Schindler’s List Schindlers-List-1993

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s