ПРЕЗИМЕНА КОД СРБА

Већина српских презимена препознатљива је по суфиксу -ић. Суфикс -ић је словенски деминутив чија је основна улога у стварању патронима(презимена настала по мушком претку) и   (презимена настала по женском претку).Иако се сматра да права српска презимена морају да се завршавају на „ић“ то није тачно. Презимена у српском народу су бројна и разноврсна.

Презименска основа може да буде различита. Најчешће је то лично име родоначелника одређене фамилије. У највећем броју случајева то је очево, дедино или име неког другог мушког претка у директној линији сродства. Побочна линија сродства, јавља се само у изузетним случајевима. „Оснивач презимена“ не мора увек да буде крвни сродник. Понекад то могу да буду и друга лица (усвојитељ, старатељ, доброчинитељ и др).Осим личног имена, презименску основу могу да чине и други фактори. Најчешће се јављају: одређене фамилије (ковач, колар), његове личне особине (ћоса, брка), етничка припадност (Бугарин, Циганин), војно звање (каплар, капетан), црквена јерархија (поп, клисар), место одакле је досељен (Ердељ, Срем) итд. И у овим случајевима презимена се изводе по истом принципу, као и када је у питању лично име. Стога се у конкретним условима јављају презимена: Ковачевић и Коларевић, Ћосовић и Брковић,

Понекад се одступа од овог „уобичајеног“ начина грађења презимена и она се формирају по „скраћеном поступку“. У том случају се изоставља овај средњи елемент (присвојни придев – ов или – ев) и одмах се додаје деминутивни додатак – ић. Тада се уместо уобичајених презимена Јовановић, среће скраћени облик Јованић, Стаменовић – Стаменић, Бојановић – Бојанић, итд. Скраћена презимена су скоро правило, када се изводе из хипокористика (име од мила) и то у оним срединама где се она завршавају на – а (нпр: Ђура, Пера, Јова). Тада се јављају презимена Ђурић, Перић, Јовић. То је случај и са мушким личним именима (као основом презимена) када се мењају по такозваној женској деклинацији: Иво,е; Лука,е; Немања,е, итд. У срединама где се хипокористична имена завршавају на – о (тзв. „ерски крајеви“) – Ђуро, Перо, Јово, у презименима су садржана сва три поменута елемента. У овом случају јављају се презимена Ђуровић, Перовић, Јововић.

Када су у питању матроними „скраћена процедура“ представља опште правило. На женско лично име додаје се само деминутивни додатак- ић и презиме је готово. Овај принцип доследно се примењује и када су у питању иизворна народна имена и календарски антропоними. Од неких словенских имена изведена су презимена – Зорић (Зор(а)+ић – Зорић), Вишњић, Надеждић и друга, а од календарских – Сарић (Сар (а)+ић – Сарић), Марић, Фемић и друга.

Приликом вођења службене администрације у Аустрији (матичне књиге и друга официјелна документа), презимена на – ић су избегавана и потискивана на разне начине. Јачање мађарског утицаја може се лако пратити на именима и презименима коморанских Срба. Срби у Коморану почињу да се зову и пишу Антал Јанош, Ласко (Лу-ци), Миклош, Петер,  Деметер.

Штавише, државне власти су изричито административним путем (нормативним актом) забрањивале постојање ове врсте презимена код Срба. Власти су 1817. године издале наређење, по којем Срби у Аустрији нису смели да носе презимена са завршетком на -ић, што је на подручју Угарске посебно строго спровођено. Овом наредбом одстрањен је деминутивни презименски додатак – ић. Његовим изостављањем код тзв. „потпуних презимена“, која садрже сва три поменута елемента, уз презименску основу остаје само присвојни додатак – ов или – ев, на који се презиме сада и завршава. Сада се уместо уобичајених презимена Јовановић, Радичевић, Ковачевић, Коларевић, јављају облици Јованов, Радичев, Ковачев, Коларев, итд. Код презимена где је деминутивни додатак – ић директно придодат на презименску основу (изостављањем присвојног наставка -ов или – ев), забрањени презименски додатак – ић замењиван је са настаквом – ин. Овом приликом се уместо презимена Јовић, Глишић, Лазић, јављају слична, али не и иста, измењена презимена Јовин, Глишин, Лазин, итд. Презимена која се нису завршавала на – ић нису мењана, а било је и таквих, као и у осталим српским срединама.

Било како било, поздрав за све којима се презиме завршава на– ов.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s