ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК 1804. – 1813.

Велики устанак Срба против турске власти у Београдском пашалуку подигнут је 1804. и трајао пуних девет година. Почетком XIX века власт у Београду преузеле су дахије, одметници од турског султана, који су судили и пресуђивали по својој вољи. Стање настало услед њиховог терора подстакло је све слојеве српског становништва да се уједине. Дахије су јануара 1804. откриле припреме Срба за побуну. Тада је извршен покољ многих виђенијих личности, познат као Сеча кнезова. На збору у Орашцу код Аранђеловца фебруара 1804. Карађорђе Петровић је изабран за вођу устанка.Он је поручио свим угледним Србима да сваки у својој области организује отпор против туђинске власти. Априла 1804. цела Шумадија је очишћена од Турака – они су потиснути у градове и утврђења.Прве победе устаника над турском царском војском у лето 1805. однете су у биткама код Иванковца и Параћина, у централној Србији. Велике победе Срба забележене су и у биткама код Делиграда и – уз помоћ Руса – код Варварина, а у Западној Србији на Мишару и код Лознице.Устаници крећу у опсаду Београда. Београд је освојен 1806.Велике размере ове побуне узнемириле су врховну турску власт, која је већ наредне године послала војску против Срба. Након првих победа над царском војском, српска буна против дахија прерасла је у устанак против турске власти. Устанак је задобио значај националне револуције за ослобођење од вишевековног ропства и поновно успостављање државе Србије. Основе државности у устаничкој Србији постављене су оснивањем Народне скупштине, владе назване Правитељствујушчи совјети доношењем законика.Слом устанка почиње 1812. ускраћивањем подршке Руса, који су приморани да се бране од инвазије Наполеона.Турци су 1813. напали устанике са југа, истока и запада. Октобра исте године освојили су Београд.

Значајне личности устанка

Карађорђе Петровић, Јанко Катић, Васа Чарапић, Станоје Главаш, Вељко Петровић, поп Лука Лазаревић, Миленко Стојковић, Петар Добрњац, прота Матеја Ненадовић.

После битке код Чегра и херојског чина војводе Синђелића, Турци су од посечених српских глава сазидали ЋЕЛЕ КУЛУ.

Келе на турском значи глава. Ћеле кула је кула од глава.

Јединствен у свету споменик српским устаницима с почетка XIX века, начињен од њихових лобања. Налази се у Нишу, на некадашњем Цариградском друму према Софији. Кула је подигнута од глава Срба убијених 1809. у борби на Чегру – по наређењу султана Махмуда Другог, у циљу обесхрабривања Срба за даљи отпор против Турака. Последњег дана маја 1809. на брду Чегар код Ниша српски војници су поднели најтежи пораз у Првом српском устанку. Ту је заустављено њихово напредовање ка Нишу. Битку је окончао војвода Стеван Синђелић тако што је запалио барутану жртвујући себе и своје људе, али и убијајући далеко бројније Турке.Турски заповедник града Ниша, Хуршид-паша, надгледао је посао зидања куле која је требало да стоји као упозорење свима који су се противили Отоманском царству.

Споменик је стајао под ведрим небом све до ослобођења Ниша, 1878. године. У то време велики део лобања је нестао што због лошег времена, што због мештана, који су узимали и сахрањивали главе својих ближњих. Од почетне девет стотина педесет две, данас се у Ћеле-кули налази тек нешто више од педесет лобања.

Ћеле Кула

Доситеј Обрадовић (1804)

Востани Сербије

Востани Сербије! Востани царице!
И дај чедом твојим видет твоје лице.
Обрати серца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Ти воздигни твоју царску главу горе,
Да те опет позна и земља и море.
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.

Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Теби сад помаже и небесна воља
И сад ти се показује и судбина боља.
Сви ближњи твоји теби добра желе
И даљни се народи твом добру веселе.

Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Advertisements

7 thoughts on “ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК 1804. – 1813.

  1. Банатски устанак из 1594. године је био један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре Првог српског устанка. Срби у области Баната (тада у саставу отоманског Темишварског ејалета) су 1594. започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око Вршца, а његов вођа је био Теодор Несторовић, епископ Вршца. Друге две вође устанка су били бан Сава и војвода Веља Миронић.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s