МОНТЕВИДЕО БОГ ТЕ ВИДЕО

 I СВЕТСКО ПРВЕНСТВО У УРУГВАЈУ 1930.

На Конгресу ФИФА, одржаном 18. маја 1929. у Барселони, захваљујући сјајној презентацији, будући домаћини првог Светског шампионата придобили су неповерљиве Европљане. Догодило се то на дан када је Уругвај славио 100. годишњицу независности, што је можда и превагнуло да Монтевидео добије поверење ФИФА. Касније ће светске шампионате организовати државе које ће, неретко, у свом националном календару имати неки значајан датум.
Неочекивано мали број националних савеза одлучио је да њихове репрезентације путују у далеки Монтевидео. Неуморни Жил Риме је чинио огромне напоре да спасе шампионат. На његово инсистирање, на палуби прекоокеанског брода „Конте Верде“, који је из луке Авр испловио пут Монтевидеа, нашли су се заједно Французи, Белгијанци, Румуни и Југословени.
Одустали су увређени и препотентни Енглези, уверени да су најбољи на свету и да без њихових асова нема спектакла и промоције амбициозне фудбалске идеје. Врло брзо су демантовани управо у Монтевидеу.

Вођа наше репрезентације, истакнути фудбалски функционер и кандидат за председника ФИФА с почетка шездесетих година минулог века, лекар и професор универзитета др Михајло Андрејевић, непосредно пред далеки пут нашао се у великим проблемима. Загребачки и сплитски клубови су забранили својим асовима да путују у Монтевидео, руковођени нездравом политичком ситуацијом у земљи, па је селектор, архитекта Бошко Симоновић, морао да састави репрезентацију од београдских асова. Позвао је професионалце Банета Секулића и Ивицу Бека, који су играли у француским клубовима. Био је то, међутим, и снажан мотив за асове БСК-а, чак за њих седморицу (као и за голмана Јакшића, халфа Ђокића и нападача Секулића) да уложе огромне напоре и постигну успех.

Посебно после историјске победе (2:1) над Бразилом у Монтевидеу, 14. јула 1930, коју су многи светски новинари описали као најлепшу игру на првом Светском купу. Када су Александар Тирнанић и Ивица Бек већ после 30 минута обезбедили убедљиво вођство нашем тиму (2:0), свима на стадиону „Сентенарио“ било је јасно да ће бразилски жонглери дочекати крај на коленима. Успели су да ублаже пораз тек у последњих десетак минута, јер је Милован Јакшић бранио све и израстао у „великог Милована“. Бразилски навијачи, који су стигли по прву титулу, буквално су ридали на трибинама.
За нашу фудбалску историју остао је победнички састав: Јакшић, Ивковић, Михајловић, Арсенијевић, Стефановић, Ђокић, Тирнанић, Марјановић, Бек, Вујадиновић и Секулић. Тај исти тим (са Најдановићем на левом крилу уместо повређеног Секулића) нанеће тежак пораз Боливији (4:0) и представити се као једини европски ривал који може да угрози најављивану доминацију Уругвајаца, Аргентинаца и Бразилаца. О „енергичним мајсторима из Београда“ говорило се и као о финалистима, али се на путу до највеће сензације испречио – уругвајски полицајац.

Београђани, инспирисани шампионским стартом наших, упутили су телеграм пред одлучујући меч против Уругваја: „Репрезентацијо, Бог те видео у Монтевидео, покушај да угруваш и Уругвај!“ О атмосфери која је тих дана владала, сведочи и податак да се на „Сентенарију“ те вечери окупило чак 93.000 гледалаца, што је рекорд који од 27. јула 1930. до данас није оборен!
Када је већ у 4. минуту Вујадиновић савладао уругвајског голмана, на помолу је била још једна сензација. Десетак минута касније, још једна лопта у мрежи домаћина, после сјајног лоба Моше Марјановића, али бразилски судија Рего и његови помоћници хладнокрвно поништавају регуларан погодак. И Жил Риме је био запрепашћен, да би касније изјавио да су се „Бразилци тешко обрукали и покрали Југословене“.
Ту, разумљиво, није крај трагикомичној причи са Сентенарија. Уругвајци су некако стигли до 1:1, затим су и повели 2:1, да би се у 30. минуту догодио инцидент, незаобилазан у свим антологијама светских шампионата. Лопта је завршила у гол-ауту, али је извесни полицајац вратио у терен, а Уругвајац Анселио лежерно пласирао у мрежу. Уместо да га најстроже опомене, арбитар је – показао на центар!?
Наш халф, касније уважени професор на Машинском факултету Микица Арсенијевић, почео је да се гуша с полицајцем који је променио резултат, ток игре и атмосферу на стадиону, и све се претворило у незапамћени инцидент. На крају, после нечасних 6:1 за Уругвајце, новинари су сазнали и ко је био „стрелац“ преломног гола: нико други него шеф полиције Монтевидеа, коме се, једноставно, допало да посматра меч иза мреже Милована Јакшића.
Југословени су завршили на трећој позицији, као најуспешнија европска репрезентација, што представља некакву сатисфакцију и благу утеху, али је много вреднија чињеница да су француски новинари закључили да су управо наши фудбалери морални победници. И, замерили су свом сународнику Жилу Римеу што бразилског арбитра Франсиска Регу није одмах вратио у Рио…
„Оштећени смо тешко, али мислим да смо успели. Показали смо Латиноамериканцима колико вредимо и на њиховом терену. Сад је тренутак, и није прерано, да се већ припремамо за 1934. и Светски шампионат у Италији. Јачи, искуснији и, надам се, компактнији“, говорио је по повратку у Београд проф. др Михајло Андрејевић.

Легенде

Б“ група

Монтевидео, 14. јул 1930. године

ЈУГОСЛАВИЈА – БРАЗИЛ 2:1 (2:0)
Стрелци: 1:0 Тирнанић, 2:0 Бек, 2:1 Прегвињо

Монтевидео, 17. јул 1930. године

ЈУГОСЛАВИЈА – БОЛИВИЈА 4:0 (0:0)
Стрелци: 1:0 Бек, 2:0 Марјановић, 3:0 Бек, 4:0 Вујадиновић

1. ЈУГОСЛАВИЈА 2 2 0 0 6:1 4
2. БРАЗИЛ 2 1 0 1 5:2 2
3. БОЛИВИЈА 2 0 0 2 0:8 0

ПОЛУФИНАЛЕ

Монтевидео, 27. јул 1930. године

ЈУГОСЛАВИЈА – УРУГВАЈ 1:6 (1:3)
Стрелци: 1:0 Вујадиновић, 1:1 Чеа, 1:2 Анселмо, 1:3 Анселмо, 1:4 Ирјарте, 1:5 Чеа, 1:6 Чеа

ФИНАЛЕ

УРУГВАЈ – АРГЕНТИНА 4:2

Advertisements

2 thoughts on “МОНТЕВИДЕО БОГ ТЕ ВИДЕО

  1. Поштовани колега, Ваше веб место је заиста интересантно са обиљем корисних информација, а као прилог категорији ИСТОРИЈА СПОРТА предлажем да погледате мој чланак о рукомету: http://nastavnikdamir.wordpress.com/2012/02/14/%D0%B8%D0%B7-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0/

  2. Danas sam gledao drugi deo filma, pa naleteh na ovaj clanak jer me interesuje da li su u filmu preneli kako je zapravo bilo. Poznato je da se price koje se prenose s kolena na koleno cesto ne prenesu kako su zapravo stvarno bile i da svako pise stiteci svoju stranu i osudjujuci drugu. samo oni koji su bili u montevideu znaju pravu istinu. bilo kako bilo, ako je ova prica verodostojno preneta, pogotovo za onaj detalj da je policajac vratio loptu u teren, onda neka sluzi na cast i njihovoj reprezentaciji i organizatorima,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s